U kontekstu ambicioznih planova za electrifikaciju, kopar se pojavljuje kao esencijalni element koji će odrediti budućnost industrije u Evropi. Svaki projekat vezan za obnovljive izvore energije ili električne automobile zahteva velike količine ovog metala, čineći ga neizostavnim delom infrastrukture. Međutim, realnost snabdevanja koprom nije tako jednostavna kako mnogi misle; potencijalne prepreke mogu značajno usporiti napredak ovog kontinenta prema održivoj energetskoj budućnosti.
Povećana potražnja i njeni izazovi
Potreba za koprom raste iz godine u godinu. Ojačavanje elektroenergetskih mreža i širenje obnovljivih izvora stvara stalnu potrebu za ovim metalom. Uspon tržišta električnih vozila dodatno povećava zahtev po jedinici proizvoda, dok proces industrijske elektrifikacije sve više opterećuje dostupne resurse. U suštini, potrošnja kopra prati fizičku ekspanziju infrastrukture – što direktno povezuje njegovu upotrebu sa razvojem tehnologija koje zavise od njega.
Kritični nedostatak obrade
Iako Evropska unija može da dobija koncentrate iz celog sveta, postoje ozbiljni problemi kada je reč o prerađivačkim kapacitetima. Osnovna slabost leži upravo u smelting-u i rafinaciji unutar Evrope gde je trenutno kapacitet ograničen. Relians na spoljne procese prerađivanja otvara vrata geopolitičkom riziku i nestabilnosti cena na tržištu. Ko kontroliše preradu kopra, taj zapravo postavlja tempo elektrifikacije.
Sistem reciklaže koji postoji u Evropi ima svoje prednosti ali se suočava s izazovima jer trenutni kapacitet ne zadovoljava rastuću potražnju. Bez domaćih rafinerija efekti reciklaže ostaju limitirani – prelazak na sekundarnu opskrbu bez adekvatnog procesa proizvodnje neće biti dovoljan da zameni primarne izvore.Adekvatna strategija obrade vodeće je ka stabilnijem snabdevanju potrebnom za ostvarenje klimatskih ciljeva.
Nedovoljno usklađenost između politike i tržišnih potreba
Mnogi ciljevi electricizacije često su vođeni političkim rokovima umesto nužnim infrastrukturnim potrebama koje dolaze s njima. Izgradnja novih rafinerijskih objekata traje godinama te ih treba implementirati uz odgovarajući regulatorni okvir i investicije koje garantuju stabilnost cene struje tokom vremena.
Bez sinhronizovanosti između politika electrification-a i planiranja obrade copara,Evrpoa se suočava sa rizikom stvaranja ambicija brže nego što može realizovati mogućnosti.
Domaća rješenja: Jugoistočna Evropa kao partnerstvo
Sektor jugoistočne Evrope (SEE), zahvaljujući svojim ljudskim resursima i logističkom pristupu evropskom tržištu, predstavlja praktično rešenje za problem nedostatka prerade toga metala unutar EU granica.Zahvaljujući prostornim mogućnostima regiona moguće je razvijati pogone sekundarnog topljenja koji će omogućiti manje zavisnosti od spoljnih prerađivača.
Kako bi se osigurali lanci vrednosti povezani sa koperom unutar sopstvenih granica jasno pokazuje važnost regionalnog razvoja kada govorimo o elektrokatalizi kontinenata ka zelenoj energiji;
Buduće aktivnosti moraju prepoznati ključnu poziciju kopara kao vitalnog dela infrastrukture koja podržava energentsku tranziciju Europe.Od ispravnog pristupa zavisi hoće li ubrzana decarbonaizacija doneti dugoročne rezultate ili završiti samo kao još jedan željeni cilj , a time definiranje njene održivosti veoma brzo ukazuje šta će sve to doneti industriji širom starog kontinenta .
