U svetlu novog razvojnog okvira Evropske unije, koji se tiče CBAM (Mehanizam prilagođavanja carinskih cena na ugljenik), jasno je da električna energija postaje ključni faktor odlučivanja o konkurentnosti u proizvodnji. Ovaj novi pristup ne samo da menja način na koji se sagledava trošak i rizik povezani sa emisijom ugljenika, već takođe redefiniše osnovne obrasce snabdevanja i kalkulacije troškova za proizvođače u EU.
Povezanost između električne energije i zagađenja
Kao direktan ulazni resurs, električna energija igra dvostruku ulogu: ona nije samo sredstvo proizvodnje nego i sistemski okvir koji oblikuje efikasnost celokupnog procesa. Proizvodnja čelika ili aluminijuma zavisi od izvora energije koja može značajno uticati na ukupnu carbon footprint proizvoda – što znači da će svaka fabrika morati detaljno analizirati izvor svoje struje kako bi ocenjivala svoju održivost prema novim standardima CBAM-a.
Sistematski izazovi regiona jugoistočne Evrope
Zemlje poput Srbije, Bosne i Hercegovine, te Turske , suočavaju se sa dodatnim preprekama zbog svojih energetskih sistema baziranih pretežno na uglju. Ove strukturalne karakteristike dovode do toga da su njihove kompanije eksponirane višim rizicima kada se radi o zahtevu za smanjenje emisija iz oblasti proizvodnje.
Nove računice pod CBAM-om: Rigoroznije pravilo obračuna potrošnje struje
Cilj reforme je osiguranje tačnosti podataka vezanih za korišćenje električne energije tokom procesa proizvodnje. S obzirom na to, postojeće strategije više neće biti dovoljne; potrebno je uskladiti ugovore o zelenoj energiji sa stvarnom potrošnjom kako bi se ispunili propisani kriterijumi. Na primer, upotreba ugovorene obnovljive struje tokom vršnih opterećenja može odbaciti sve prethodne tvrdnje o smanjivanju uhljiku.
Kombinacija energetske politike i industrijske strategije
Danas proizvođači imaju izbor: mogu interno upravljati rizikom povezanjem s različitim modelima nabavke ili prihvatiti pritisak rasta troškova po osnovu novih CBAM pravila koja utiču na njihov profitabilnost unutar EU tržišta. Fleksibilnost snabdevanja postaje ključna prednost; sistemi koji omogućavaju stabilnu isporuku niskougljeničnih izvora moći će bolje odgovoriti zahtevima tržišta.
Zagledavanje ka budućnosti uz CBAM kao regulatorno oružje
Mere koje donosi CBAM primenjujuće su duž lanaca vrednosti gde uspešno integrisane strategije snabdevanja elektricitetom znatno unapređuju poziciju izvoznika u odnosu na konkurenciju kojoj nedostaju takvi mehanizmi zaštite. Pravilnici će postepeno obuhvatiti niz sektora dok EU nastavlja razvijati metodologiju praćenja potrošnje struje pre nego što proširi domet mera.
U tom smislu, odluke donesene danas oko konekcija mreže ili unutrašnjih kapaciteta generacije mogu imati dugoročni efekat kada govorimo o pomenutom izlaganju prema pravilnicima.
U zaključku, promišljena strategija korišćenja električne energije predstavlja ključnu komponentu za uspješnu adaptaciju sektora prema novim ekonomskim realijama koje nam donosi CBAM.
