Evropska unija suočava se sa značajnim izazovima u obezbeđivanju ključnih minerala i retkih zemnih elemenata neophodnih za tranziciju ka zelenoj energiji. Sa ciljem postizanja neto nulte emisije do 2050. godine, materijali poput bakra, kobalta i litijuma su ključni za električna vozila, vetroturbine i solarne panele. Međutim, ograničena domaća nalazišta znače da EU mora da se oslanja na spoljne izvore, što stvara geopolitičke i ekološke komplikacije.
Kina dominira globalnim snabdevanjem ovim mineralima, proizvodeći oko 60% retkih zemnih elemenata i prerađujući gotovo 90% istih. Ova zavisnost čini EU ranjivom, jer bi svaki prekid u snabdevanju mogao da ugrozi njene ekonomske i ekološke ciljeve.
Kako bi ublažila ove rizike, EU je pokrenula nekoliko strategija. Evropski savez za sirovine, osnovan 2020. godine, ima za cilj jačanje domaćih rudarskih kapaciteta. Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), uveden 2023. godine, ima za cilj smanjenje zavisnosti od neevropskih izvora, promociju reciklaže i pojednostavljenje procedura za odobrenje rudarskih projekata. Iako je reciklaža važna, stručnjaci poput Maartena Koesea smatraju da će biti potrebno vreme za uspostavljanje stabilnog snabdevanja.
Stroge regulative EU, osmišljene da održe standarde rada i zaštite životne sredine, mogu otežati brzo uspostavljanje novih rudarskih projekata. Balansiranje ovih regulativa sa potrebom za bržim razvojem lanca snabdevanja predstavlja ključan izazov za Uniju dok se kreće ka zelenijoj ekonomiji.
