U savremenom kontekstu, električna energija se više ne može posmatrati isključivo kao neutralan resurs. Postala je od suštinskog značaja za lociranje i razvoj industrijskih kapaciteta u Evropi. Sa poslednjim događajima vezanim za energetsku krizu, jasno je da stabilnost i predvidljivost cena električne energije igraju odlučujuću ulogu u održavanju konkurentnosti evropske industrije.
Povezanost cene struje i industrijske proizvodnje
Tokom nedavne energetske krize, otkrivena su razna strukturna ograničenja koja utiču na sposobnost Evrope da zadrži svoje osnovne industrijske grane. Regioni koji žele razvijati metalsku preradu ili hemijsku produkciju suočili su se sa ozbiljnim izazovima kada su cene električne energije postale nestabilne. U tom trenutku, mnoge fabrike su obustavile rad zbog nepovoljnih tržišnih uslova.
Nedostatak sistemskih rešenja
Iako postoje ugovori o kupovini električne energije (PPA), oni često nisu dovoljni kako bi se osigurala dugoročna stabilnost malih proizvođača. Većina ovih ugovora koristi velike korporacije koje imaju solidne bilanse stanja dok manji subjekti ostaju bez adekvatnog pristupa pouzdanoj snabdevenosti energijom.
Kretanje prema strateškoj autonomiji
Energijska politika mora biti povezana s ciljevima reindustrijalizacije. Evropski model formiranja cena može predstavljati prepreku ukoliko ne uzme u obzir specifične potrebe strategijskih sektora poput metalurgije ili kemijske industrije.Zadovoljavajuće dizajnirana infrastruktura mreže, koja podržava efikasan prenos obnovljive energije do potrošača, ključno je pitanje koje treba rešiti kako bi se omogućio rast tih sektora.
Diverzitet regiona i prilike južne Evrope
Sličnosti među regijama više ne mogu biti ignorisane; strukturalne razlike znače da neki delovi Europe bolje odgovaraju potrebama visokoenergetskih aktivnosti nego drugi. Južna Evropa predstavlja prirodno mesto za primenu elektricnih kapaciteta zahvaljujući bogatim izvorima obnovljive energije poput hidroelektrana i poboljšanim međusobnim povezivanjima između zemalja.
Kraj fragmentirane politike vlasti nad energijom?
Ako Europa želi osigurati svoju stratešku autonomiju kroz pravilnu upotrebu energije kao sirovine, potrebno je redefinisati prioritete unutar političkih odluka vezanih za energiju. Svaka odluka o investicijama u mrežu ili podsticanju obnovljivih izvora trebala bi imati širi uticaj na celokupnu ekonomsku sliku kontinenta.
Sadašnji period predstavlja kritičnu tačku gde će budućnost evropske industrializacije zavisiti od načina na koji država tretira ovu ključnu komponentu ekonomske infrastrukture — hoće li ona ostati slabost ili postati prednost? Odluke donete danas oblikovaće sutrašnji pejzaž proizvodnje metala, hemikalija i drugih bitnih proizvoda unutar EU.
