U svetu gde su geopolitičke tenzije u stalnom porastu, Evropa se suočava sa sve većim izazovima kada je reč o snabdevanju sirovinama. Umesto da se fokusira isključivo na smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača ili obezbeđivanje samo rudarskih kapaciteta, prioritet bi trebalo da bude usmeravanje napora ka kontroli procesa prerade ovih resursa.
Složenost lanaca snabdevanja
Kvalitet i dostupnost industrijskih materijala ne određuje samo eksploatacija ruda; presudni trenutak leži u sposobnosti pretvaranja tih materijala kroz procese separacije, rafinacije i legiranja. Evropska ekonomija pokazuje slabosti upravo u ovoj fazi – infrastruktura koja upravlja tim procesima često nije pod njenom kontrolom, što dovodi do nepredvidivosti cena i dostupnosti ključnih komponenti za industriju.
Povezanost sektora: Od retkih zemalja do poluprovodnika
Iako Evropa poseduje potencijalne izvore retkih zemalja, gotovo sav proces proizvodnje metala odvija se izvan kontinenta. Ova situacija oslikava strukturalnu ranjivost evropske privrede u sektorima kao što su automobilska industrija, obnovljivi izvori energije i elektronika. Bez vlastite kontrole nad preradnim kapacitetima postojeći planovi za razvoj električnih vozila i „gigafabrike“ ostaju fragilni.
Nužnost strateškog pristupa prema jugoistočnoj Evropi
Jugoistočna Evropa nudi idealno okruženje za jačanje pozicije EU kada je reč o kontroli prerade. Region je smešten unutar političkih okvira Evropske unije koji garantuju stabilnost investicija. Dodatno, nasleđe iz oblasti hemijske i metalurške industrije može pružiti potrebnu osnovu za bržu realizaciju projekata.
Industrijski temelj ovog dela Evrope čini ga pogodnim za ulaganje u fabrike koje će transformisati sirove materijale direktno unutar regiona kako bi se smanjila zavisnost od spoljnog tržišta.
Značaj politike ulaganja
Aktivna politika investiranja ključno je sredstvo za postizanje ciljeva vezanih uz preradu raw materials. Potrebne su dugoročne ugovore o otkupu koji će omogućiti predvidljivost investicija te podršku finansijskih institucija EU pri razvoju inovativnih tehnologija.
Stabilni cene energenata takođe igraju vitalnu rolu; njihova regulacija putem mehanizama poput PPAs (Power Purchase Agreements) pomoći će stvoriti povoljno poslovno okruženje koje favorizuje unutrašnju proizvodnju.
Mogućnosti razvoja visokotehnoloških sektora
Dugoročan cilj treba biti stvaranje sopstvenih centara kompetencije kako bi Europa mogla samostalnije upravljati svojim resursima. Ulaganjem novca u fabrike visoke tehnologije – uključujući pogone za prerađivanje litijuma i postrojenja koja proizvode silikonske komponente – doprinosimo jačanju energetske nezavisnosti.
Ove inicijative moraju biti praćene rigoroznim ekološkim standardima kako bi stekle društvenu legitimitet potrebnu danas više nego ikada oko održivosti.“,
Kraj zavisnosti predstavlja budućnost Europe
Iako mnoge zemlje još pokušavaju pronaći svoje mesto na globalnom tržištu prirodnih resursa kroz tradicionalne modele razvijanja rudarske strategije bez inkluzivne metode obrade sirovina nalaze se pred kaskadnim izazovima recesijom ili inflacijskim pritiscima. Unapređenje postojećih sistema zahteva jasniju fiscal policy orijentaciju jedinstvenu s ambicijama Europske komisije da učvrsti svoju konkurentsku prednost.
Samo kada evropski region počne prepoznavati važnost **prerade**, a ne samo ekstrakcije svojih prirodnih bogatstava moći ćemo govoriti o pravoj *industrijskoj suverenosti*.“}
