Kazahstan intenzivira napore da izgradi integrisani lanac snabdevanja kritičnim sirovinama, uz fokus na hemijsku preradu, separaciju i proizvodnju materijala višeg stepena obrade. U centru strategije je smanjenje oslanjanja na dominantnu ulogu Kine u mineralnoj preradi, kao i povećanje udela domaće industrijske vrednosti. Razvoj se oslanja na partnerstva s evropskim kompanijama koje bi trebalo da prenesu tehnologiju i industrijsko znanje, dok bi se proizvodne aktivnosti postepeno širile u Kazahstanu.
Na industrijskom sastanku u okviru Nazarbajev univerziteta u Astani, zamenik ministra industrije i graditeljstva Olzhas Saparbekov naveo je da zemlja ima geološki i industrijski potencijal da obezbedi 21 od 34 kritične sirovine koje je identifikovala Evropska unija. Ovaj raspon obuhvata različite nivoe spremnosti resursa i projekata, ali ne predstavlja automatsku garanciju da su svi materijali spremni za komercijalnu isporuku u obliku prerađenih proizvoda. Ključna razlika, kako se implicira u planiranom pristupu, leži između geološke dostupnosti i tehnički dokazive sposobnosti prerade.
Planirana saradnja predviđa model u kojem bi evropske kompanije u početnoj fazi obezbedile tehnologije prerade, tehničko znanje i industrijsku opremu. Istovremeno, proizvodnja bi se postepeno prebacivala i širila unutar Kazahstana kako bi se podržalo formiranje lanca od ekstrakcije do naprednih materijala. Kao potencijalne krajnje primene navode se baterije za električna vozila, vetroturbine, poluprovodnici, oprema za vazduhoplovstvo i specijalizovane legure za industriju.
U razgovorima su učestvovali Molymet Belgium, procesor industrijskih metala, kao i australijska Lindian Resources koja ima interesovanja u preradi retkih zemalja u Kazahstanu. Prema dostupnim informacijama, inicijativa je još u istraživačkoj fazi: nisu najavljeni obavezujući investicioni aranžmani, budžeti za izgradnju niti komercijalni ugovori o snabdevanju. Sledeći koraci uključuju razmenu mineralnih uzoraka, laboratorijska ispitivanja, probne procese i procene izvodljivosti.
Za industrijsku relevantnost projekta posebno je istaknuto da Kazahstan već proizvodi strateške metale poput tantala, niobijuma i berilijuma. Međutim, širenje domaće prerade trebalo bi da poveća ekonomsku vrednost resursa kroz dodatne korake obrade i separacije. Potencijalna polja saradnje s belgijskim kompanijama uključuju hidrometalurško izdvajanje, separaciju oksida retkih zemalja, reciklažu minerala, proizvodnju industrijske opreme i proizvodnju specijalizovanih materijala.
Paralelno s tehnološkim partnerstvima, vlada priprema uspostavljanje domaće proizvodnje galijuma sa ciljem kapaciteta od 15 tona godišnje. Galijum se povezuje sa upotrebom u proizvodnji poluprovodnika i napredne elektronike, pa planirani kapacitet predstavlja konkretan industrijski cilj unutar šireg programa razvoja kritičnih sirovina. Uloga belgijske strane pominje se kroz specijalizovane industrijske kapacitete i pristup evropskim kupcima preko luke Antverpen, koja je označena kao važan logistički čvor za hemikalije, metale i industrijske materijale.
Geološka baza projekta dodatno se jača kroz ulaganja u istraživanja koja treba da prošire pipeline razvojnih prilika. Od početka investicionog programa Kazahstan je izdvojio više od 67 milijardi tengea, što odgovara približno 130 miliona evra, za geološka istraživanja. Inicijative pokrivaju 11 lokaliteta i identifikovale su 38 perspektivnih područja.
Posebna pažnja usmerena je na nalazište retkih zemalja Kuirektykol u oblasti Karaganda, gde su rezultati istraživanja ukazali na znatno veće količine mineralnih resursa nego što je ranije procenjeno. Ipak, veće geološke procene ne znače automatski postojanje komercijalno iskoristivih rezervi niti garantuju profitabilnu proizvodnju. Komercijalni razvoj zavisi od faktora kao što su sadržaj rude (grade), metalurški stepen oporavka, troškovi prerade, ekološki zahtevi i mogućnost dugoročnog povezivanja s industrijskim kupcima.
U tom kontekstu planirano je da se tehnička dokazivanja usmere na sposobnost proizvodnje separisanih i rafinisanih materijala po konkurentnim troškovima. Za bankabilnost projekata relevantni su podaci o performansama procesa i ekonomiji rada postrojenja, jer bez dokazanih rezultata prerade geološki potencijal sam po sebi ne obezbeđuje veliki obim industrijskih ulaganja. Dodatno se naglašava da će investicione potrebe verovatno prevazilaziti same rudarske operacije.
Kazahstan planira uspostavljanje regionalnog centra za istraživanje i testiranje retkih zemalja uz učešće evropskih institucija. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podržala je pripremu preliminarne studije izvodljivosti za inicijativu. Prema planu, izgradnja laboratorijskog kompleksa trebalo bi da počne 2027. godine, dok je operativni rad ciljan za 2028.
Centar bi trebalo da podrži karakterizaciju minerala, izbor odgovarajućih tehnologija prerade i pilot-testiranja procesa. Rezultati bi mogli obezbediti tehničke dokaze potrebne za napredovanje ka većim industrijskim projektima. Za investitore i zajmodavce takve procene su ključne za procenu da li nalazišta mogu održati komercijalno održivu preradu uz konzistentan kvalitet proizvoda.
U širem regionalnom okviru inicijativa se uklapa u napore Evropske unije da diverzifikuje izvore kritičnih sirovina i smanji izloženost koncentrisanim kapacitetima globalne prerade, posebno u Kini. Kazahstan se pozicionira kroz kombinaciju geološkog potencijala, postojeće rudarske infrastrukture i mogućnosti širenja prerađivačkih kapaciteta uz tehnološku podršku partnera iz Belgije. Istovremeno se naglašava da potencijalna lista od 21 EU-ove kritične sirovine ne predstavlja dokaz o trenutnoj dostupnosti kompletnih kapaciteta prerade za sve te materijale.
Prelazak s preliminarnih studija ka funkcionalnom lancu snabdevanja zahteva potvrđene tehnologije oporavka, bankabilnu ekonomiku projekata i finansiranu industrijsku infrastrukturu. Takođe su potrebni dogovoreni kupci koji bi omogućili pouzdane količine prerađenih proizvoda po konkurentnim cenama. U tom procesu Kazahstan bi nastojao da zadrži veći deo vrednosti kroz domaću preradu i naprednu proizvodnju umesto oslanjanja prvenstveno na izvoz neobrađenih minerala.
Za Evropu potencijal leži u dodatnom izvoru procesiranih kritičnih materijala za strateške industrije koje rade na diverzifikaciji lanaca snabdevanja bez stvaranja nove prevelike zavisnosti od jednog dobavljača. Presudan korak ostaje napredovanje partnerskih tehnoloških aranžmana iz faze laboratorijskih provera ka projektima koji mogu biti finansirani i sposobni da isporučuju pouzdane količine uz konkurentnu cenu. U ovom trenutku dostupni podaci ukazuju na to da su aktivnosti još usmerene na testiranje uzoraka, laboratorijska merenja i procene izvodljivosti pre bilo kakvih formalnih investicionih odluka.
