Projekat Jadar u Srbiji ulazi u fazu u kojoj se tempo razvoja sve više vezuje za dozvole i finansijske odluke, dok se Rio Tinto istovremeno oslanja na angažman sa državnim organima i drugim zainteresovanim stranama. Kompanija je zadržala projekat, ali ga je preusmerila u režim care and maintenance, uz sve važnije vremenske odrednice za ključna regulatorna odobrenja. U praksi, to znači da se operativni fokus pomera sa izgradnje na očuvanje imovine i tehničke aktivnosti koje podržavaju eventualni povratak razvoju.
Rio Tinto navodi da je do kraja 2025. godine u Srbiji uloženo oko 640 miliona evra, ali da Jadar nije dostigao fazu izgradnje. Prema aktuelnom opisu projekta, kompanija sprovodi tranziciju projekta u režim čuvanja, uz nastavak komunikacije sa Vladom Srbije i drugim akterima. Ovakav pristup postavlja pitanje kada će se ispuniti uslovi za nastavak, posebno imajući u vidu političke debate i proteste koji su godinama pratili planirani rudnik.
Finansijski podaci srpske podružnice Rio Sava Exploration ukazuju na naglo smanjenje aktivnosti povezanih sa razvojem tokom 2025. godine. Kapitalni izdaci su pali sa 2,25 milijarde RSD na 6,9 miliona RSD, što odgovara manje od 60.000 evra. Istovremeno, finansijska podrška matične kompanije smanjena je sa 10,5 milijardi RSD na 4,1 milijardu RSD, što je indikator promene intenziteta ulaganja.
Smanjenje kapitalnih troškova tumači se kao signal da Rio Tinto više ne finansira Jadar na nivou koji se vezuje za aktivnu pripremu izgradnje. Ipak, projekat nije napušten: zadržani su tehnički radovi i aktivnosti sa zainteresovanim stranama. U opisu projekta navodi se da Jadar ostaje resurs litijum-borata i da ima status strateškog projekta u okviru EU Critical Raw Materials Act.
Rokovi za dozvole postaju centralni element odluka o narednim koracima. Neka od projektnih odobrenja očekuju se da isteknu u prvom polugođu 2027., pa se otvara pitanje produženja, nastavka procesa ili razmatranja alternativnih aranžmana vlasništva i drugih opcija. U tom kontekstu, budući regulatorni okvir dobija dodatnu težinu nakon višegodišnjih javnih rasprava oko predloženog rudnika.
Struktura troškova Rio Save tokom 2025. godine pokazuje da su tehničke i korporativne aktivnosti nastavile da se odvijaju iako je fizički razvoj uglavnom obustavljen ili značajno usporen. Operativni gubitak kompanije iznosio je približno 50 miliona evra. Istovremeno, oko 19 miliona evra usmereno je na tehničke studije, analize i druge usluge povezane s projektom, dok je približno 17,5 miliona evra otišlo na konsultantske usluge, usluge prema povezanim licima i druge nematerijalne stavke.
Pozicija gotovine Rio Save dodatno oslikava promenu intenziteta rada. Gotovinska sredstva pala su na oko 548,5 miliona RSD, odnosno približno 4,7 miliona evra, sa 2,74 milijarde RSD na kraju 2024. godine. Plaćanja inostranim dobavljačima porasla su na oko 3 milijarde RSD, dok su troškovi zaposlenih dostigli 1,52 milijarde RSD, pri čemu je povećanje uglavnom povezano sa otpremninama nakon smanjenja broja zaposlenih i promena menadžmenta.
Kada je reč o ukupnoj izloženosti projekta do sada, Rio Tinto je srpskoj podružnici obezbedio približno 200 miliona evra kroz osnovni kapital i još oko 436 miliona evra kroz dodatne rezerve kapitala. Akumulirani gubici dostigli su približno 604 miliona evra, pokrivajući troškove istražnog bušenja, metalurških studija, inženjeringa, aktivnosti vezanih za životnu sredinu, kupovinu zemljišta, kao i angažovanje konsultantskih kuća i pravnih savetnika. U taj okvir uključeni su i troškovi zaposlenih i programi za zajednicu.
Moguća ukupna izloženost mogla bi biti veća jer deo međunarodnih tehničkih, pravnih i korporativnih troškova može biti evidentiran van Rio Save. Kao projektno povezani aktivi priznato je približno 36 miliona evra, uključujući oko 16,2 miliona evra za zemljište i imovinu u dolini Jadara i oko 19,4 miliona evra za nematerijalnu imovinu koja obuhvata tehnologiju prerade materijala koji sadrži litijum i bor. Ovaj bilansni profil ukazuje na to da se najveći deo ranijih ulaganja već reflektovao kroz rezultate poslovanja ili ranije faze trošenja.
Dizajn projekta Jadar predviđao je integrisani razvoj litijuma i borata vrednosti ukupno oko 2,4 milijarde dolara. Koncept je obuhvatao podzemno rudarsko okruženje sa pratećom infrastrukturom i postrojenje za obogaćivanje te hemijsku preradu. Strateški značaj projekta vezuje se i za evropske napore da razvije domaće izvore sirovina za baterije i smanji zavisnost od uvoznih lanaca snabdevanja litijumom.
Status strateškog projekta dodeljen je Jadaru 2025. godine u okviru EU Critical Raw Materials Act-a. U takvom režimu restart bi mogao omogućiti kompaniji da nadogradi postojeće tehničke studije, tehnologiju prerade i stečena zemljišta. Međutim, dalja kašnjenja mogu povećati troškove ponovne mobilizacije resursa i zahtevati ažuriranja inženjerske dokumentacije, procena uticaja na životnu sredinu i dozvolne dokumentacije.
Iako je razvoj preusmeren ka čuvanju imovine, finansiranje operacija nije potpuno prekinuto. Rio Sava je smanjila dugoročne obaveze tako što je približno 1,21 milijardu RSD preklasifikovala kao kratkoročne obaveze. Rio Tinto je takođe izdvojio dodatnih 24 miliona evra za srpske operacije tokom 2026. godine kako bi održao kontinuitet aktivnosti dok se razvija regulatorni i politički okvir.
Kritični test za narednu fazu projekta sve više se vezuje za dozvolu eksploatacionog polja koja prethodi detaljnim geotehničkim terenskim istraživanjima. Rio Tinto navodi da nastavlja proces podnošenja zahteva za licencu Exploitation Field Licence. Kombinacija dinamike rokova dozvola, vladinih politika, angažmana sa zainteresovanim stranama i ekonomike projekta odrediće da li će Jadar ostati u režimu čuvanja ili preći nazad u okvir razvoja koji podržava izgradnju.
Status Jadara kao značajnog evropskog izvora litijuma ostaje vezan za odluku o tome kako će kompanija upravljati istekom određenih dozvola do 2027. godine. U međuvremenu, finansijski pokazatelji Rio Save tokom 2025. godine ukazuju na strukturu koja više odgovara očuvanju vrednosti nego punom povratku aktivnoj izgradnji. Ključna pitanja ostaju regulatorna odobrenja i uslovi društvene saglasnosti potrebni da bi projekat mogao da dobije operativnu perspektivu izgradnje.
