U fokusu javnosti u zapadnom delu Srbije ponovo je projekat eksploatacije i prerade jadarita, koji je Rio Tinto planirao u zoni Loznice, uz istovremeno pojačane rasprave o tome kako se kritične sirovine uklapaju u evropske politike. Ekološke udruge iz regiona Loznice poručile su da neće dozvoliti otvaranje rudnika litijuma u neposrednoj blizini grada. Njihove tvrdnje oslanjaju se na odluke države, kao i na pravne postupke koji se vode nakon revizije pojedinih akata.
Predstavnica udruženja „Let’s Protect Jadar and Rađevina“, Marija Alimpić, navela je da ni lokalno stanovništvo ni građani Srbije ne žele rudnike litijuma na svojoj teritoriji. Prema njenim rečima, borba udruženja usmerena je na sprečavanje realizacije plana kompanije Rio Tinto u opštini Loznica. U tom okviru, istaknuto je da je podneta prijava zbog prekršaja, povezano sa oglašavanjem projekta u lokalnim medijima iako je, kako navode, projekat bio otkazan.
Alimpić je precizirala da „u teritoriji opštine Loznica neće biti rudnika litijuma“, uz obrazloženje da su mediji prestali sa oglašavanjem kompanije. Ona je dodala da su pravni postupci u toku, što se u praksi odnosi na osporavanja i procesne korake nakon promene regulatornog okvira. Ovakav sled događaja relevantan je jer pokazuje kako komunikacija o projektu može postati predmet nadzora i sudskih razmatranja.
U regulatornom delu, istaknuto je da je srpska vlada u januaru 2022. godine opozvala Prostorni plan posebne namene za područje Loznice vezano za projekat eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“. Istovremeno, opozvana je i odluka o formiranju radne grupe za sprovođenje projekta Rio Tinta, čime su, kako udruženja tumače, poništeni pojedinačni akti koji su prethodno bili vezani za otvaranje rudnika litijuma. Takve odluke imaju neposredan uticaj na mogućnost daljeg administrativnog kretanja projekta.
Alimpić je reagovala i na tvrdnje o broju tužbi koje bi Rio Tinto mogao imati prema državi. Navela je da nije tačno da kompanija podnosi šest tužbi protiv Srbije, uz obrazloženje da se radi o žalbama na ukidanje više dozvola koje su izdane od srpskih organa za otvaranje rudnika. Prema njenim rečima, pravni proces traje, a dve žalbe su odbijene u junu prošle godine.
Drugi predstavnik udruženja „I Won’t Give Jadar“, Zlatko Kokanović, naglasio je da država gubi poverenje stanovništva nakon pokušaja otvaranja rudnika litijuma. On je povezao taj gubitak poverenja sa činjenicom da se, kako tvrdi, institucije postavljaju u korist investitora kroz mehanizme koji utiču na donošenje propisa. U njegovoj argumentaciji ključna tačka ostaje i procena posledica po životnu sredinu tokom faza istraživanja.
Kokanović je naveo da bi otvaranje rudnika izazvalo „ogromnu štetu“ po okolinu, pozivajući se na posledice koje su se pojavile već tokom istražnih radova. Prema njegovom opisu, supstance koje su procurile iz bušotina uništile su vegetaciju u području istraživanja. Ovakvi navodi su značajni jer ukazuju na to kako se rizici mogu manifestovati pre nego što projekat pređe iz istraživanja u eksploataciju.
U kontekstu evropske potražnje za litijumom, Kokanović je rekao da ako Evropa želi veću nezavisnost od Rusije i Kine, treba da obezbedi izvore unutar svojih granica ili kroz države koje već imaju relevantne kapacitete. Kao primeri navedeni su Nemačka, gde ima više litijuma nego u Srbiji, kao i Finska, Francuska i Austrija. Time se pomera fokus sa regionalnog projekta na šire geografsko pitanje snabdevanja kritičnim metalima.
Udruženja su istakla i širi političko-regulatorni okvir kroz reakciju na izjave bivšeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića za Demostat o tome da je srpski litijum među top tri teme odnosa Zapadnog Balkana i EU. U odgovoru na taj narativ naglašeno je da institucije Srbije ne mogu povratiti poverenje „bez obzira na dodatne argumente“ o koristima eksploatacije kritičnog metala u zoni Loznice. Takav stav dodatno osvetljava kako se pitanja kritičnih sirovina prepliću sa pitanjima legitimiteta odluka i društvene prihvatljivosti.
Za sada, kombinacija opoziva prostornog plana posebne namene iz januara 2022. godine, ukidanja radne grupe za sprovođenje projekta i nastavka žalbenih postupaka predstavlja centralni regulatorni trag oko projekta jadarita „Jadar“. Istovremeno, spor oko dozvola koje su ranije bile predmet žalbi ostaje procesno aktivan nakon odbijanja dve žalbe u junu prošle godine. U takvom režimu odlučivanja, svaka naredna faza zavisi od ishoda sudskih procesa i od toga kako će nadležni organi tumačiti prethodne odluke.
