Međunarodna udruženja u industriji magnezijuma sve češće povezuju tehnološke promene u proizvodnji sa energetskim i regulatornim zahtevima, posebno kada je reč o emisijama kroz ceo lanac vrednosti. U tom kontekstu, Međunarodna asocijacija za magnezijum (IMA) objavila je strateški putokaz za dekarbonizaciju sektora do 2050. Dokument je strukturisan kao skup vremenskih koraka koji se oslanjaju na usklađivanje aktivnosti proizvođača, prerađivača, trgovaca i reciklažnih tokova. Posebno se naglašava da emisije nisu izolovane na jednom preduzeću, već se prenose između uzvodnih i nizvodnih aktera.
Putokaz je nastao nakon procene „hotspot“ tačaka u industriji magnezijuma, uz analizu svih pozicija u vrednosnom lancu. Strategija je razvrstana na kratkoročne mere koje su izvodljive u bliskom periodu, srednjoročne korake koji zahtevaju nova infrastrukturna i istraživačko-razvojna kapaciteta, kao i dugoročne aktivnosti koje obuhvataju strukturne promene. U okviru pristupa, IMA uvodi globalnu perspektivu koja uzima u obzir svetske regulative i direktive, uz postavljanje ambicioznih ciljeva za sektor. Naglasak je stavljen na koordinaciju svih učesnika kako bi se smanjile ukupne emisije.
Jedan od ključnih elemenata putokaza je razmatranje „efekta prenosa“, odnosno veze između emisija opsega 1 i 2 kod jednog proizvođača i emisija opsega 3 kod drugog aktera u lancu. Takva logika utiče na to kako se planiraju nabavke energenata i sirovina, kao i kako se dizajnira proizvodnja poluproizvoda i finalnih proizvoda od magnezijuma. U dokumentu se navodi da su putanje emisija analizirane i vizuelno prikazane kroz mapu puta sa ključnim prekretnicama za dekarbonizaciju sektora. Time se pokušava obezbediti operativna osnova za praćenje napretka po vremenskim horizontima.
Za period do 2026. godine putokaz razrađuje mere po segmentima lanca vrednosti, počevši od primarnih proizvođača. Kao prioritet navodi se nabavka ferosilicijuma sa niskim emisijama ugljenika za horizontalne, vertikalne i integrisane Pidgeon procese. Istovremeno se predviđa postepeno povećanje udela obnovljivih izvora energije kako bi se zamenili fosilni izvori gde je to primenljivo za sve procese. Na strani operativnih unapređenja ističe se optimizacija upravljanja energijom, ponovna upotreba toplote, smanjenje gubitaka i primena znanja iz drugih industrija.
U istom kratkoročnom okviru, dokument tretira pitanje preusmeravanja emisija opsega 2 ka opsegu 1 gde je moguće, uz ulaganja u niskougljeničnu ili obnovljivu električnu energiju u blizini postrojenja. Ovakav pristup ima direktan uticaj na troškove energije i na način na koji se emisije računaju kroz korporativne granice. Za trgovce i OEM partnere, uključujući prerađivače poput livenja i ekstruzije, putokaz naglašava optimizaciju internih procesa, tehnologija i upravljanja energijom. Dodatno se planira usavršavanje kadrova u dizajnu i razvoju kako bi magnezijum zadržao konkurentsku prednost kroz supstituciju materijala i koncept „lightweighting“.
Kratkoročno se kao relevantna mera navodi povećanje kružnih i efikasnih modela kroz reciklažu otpada u okviru sopstvenih operacija. Putokaz takođe predviđa podršku inicijativama za niskougljenični primarni segment, uz ulaganja u ekonomsku izvodljivost „zelenijeg“ magnezijuma kao budućeg modela troškova. Za reciklažni deo lanca vrednosti do 2026. godine polazište je procena postojećih kapaciteta reciklaže magnezijuma. Zatim sledi povećanje udela recikliranog dela u mešanim sekundarnim kvalitetima legura.
U okviru istog horizonta, naglašeno je da treba raditi na strategijama za bolju upotrebu otpada od magnezijuma nakon kraja veka trajanja, tako da bude uklopljeno u ekonomski održiv model. Dokument pominje uključivanje u radnu grupu za reciklažu i organizovanje okruglih stolova sa zainteresovanim stranama radi podsticanja potražnje i ponude kapaciteta reciklaže u relevantnim industrijama. Time se problem kapaciteta tretira kao tržišno uslovljen proces koji zavisi od koordinacije više segmenata. Putokaz ne navodi pojedinačne lokacije ili dozvole, već opisuje mehaniku saradnje kao instrument realizacije.
Srednjoročni horizont od 2027. do 2031. godine pomera fokus ka diverzifikaciji izvora primarne proizvodnje kroz pristup optimizacije logistike radi stabilizacije odnosa ponude i potražnje. Primarni proizvođači su usmereni na ulaganja u R&D pilot projekte za unapređene procese proizvodnje metalnog magnezijuma. U delu nabavki navodi se korišćenje odgovornog primarnog aluminijuma sa niskim emisijama ugljenika i aluminijumskog otpada za Al-termičke procese. Dodatno se pominje ulaganje u smanjenje emisija opsega 1 kroz hvatanje ugljenika (carbon capture) uz preusmeravanje skladištenja ka drugim proizvodima.
Za trgovce, OEM partnere i prerađivače srednjoročno se predviđa definisanje šireg skupa upotrebnih slučajeva magnezijuma i proširenih proizvodnih tehnika poput metal 3D štampe i gigalivenja (gigacasting). Putokaz uvodi ideju izgradnje kružnog modela proizvoda na nivou kompanijskih operacija kao osnove za dinamički „material flow tracker“. Takav alat treba da omogući praćenje tokova materijala kroz vreme i da podrži planiranje logistike prema promenama u strukturi ponude sekundarnih materijala. U dokumentu se time povezuje tehnološki razvoj sa upravljanjem podacima o kretanju materijala.
U segmentu krajnjeg otpada i reciklaže srednjoročno se planira razvoj i testiranje visokokvalitetnih sekundarnih legura iz svih kategorija otpada. Putokaz takođe predviđa implementaciju podsticajne strategije unutar sistema eko-označavanja (ecolabelling) radi odgovornog porekla i upotrebe recikliranog kapaciteta magnezijuma u svim primenama uključujući legiranje. Pored tehnoloških provera kvaliteta, naglasak je na mehanizmima koji bi trebalo da utiču na odluke o nabavci sekundarnih sirovina kroz standardizovane oznake. Time se tržišna signalizacija tretira kao deo infrastrukture dekarbonizacije.
Dugoročni okvir od 2032. do 2050. godine zadržava fokus na R&D kontinuirano unapređivanje procesa proizvodnje metalnog magnezijuma kod primarnih proizvođača. U istom periodu predviđena je dekarbonizacija svih logističkih ruta povezanim sa primarnom proizvodnjom, što proširuje obuhvat emisija van samih postrojenja. Za trgovce, OEM partnere i prerađivače navodi se dekarbonizacija međulogističkih napora, čime se tretiraju transportni koraci između faza prerade ili distribucije.
Za kraj životnog ciklusa proizvoda od magnezijuma putokaz predviđa ponovno agregiranje otpada nakon kraja veka trajanja kroz visoko efikasne procese kako bi se zatvorio krug upotrebom sekundarnog magnezijuma kao ulaznog materijala za mešane tokove primarne proizvodnje. Dokument ističe ponovno korišćenje postojeće infrastrukture kao element dugoročne tranzicije ka zatvaranju petlje materijala. U viziji do 2050. godine ključne prekretnice uključuju pokretanje pilot projekata „green magnesium“, razvoj visokokvalitetnih sekundarnih legura i uspostavljanje dinamičkog sistema praćenja tokova materijala od magnezijuma radi optimizacije transportnih ruta.
IMA-ina mapa puta time povezuje tehnološke promene u proizvodnji sa energetskim prelazom, upravljanjem emisijama po opsezima (1–3) i strukturom tržišta sekundarnih sirovina kroz eko-označavanje i radne grupe za reciklažu. Iako dokument ne ulazi u pojedinačne projekte po državama niti navodi konkretne dozvole ili kapacitete postrojenja, on definiše logiku koraka po vremenskim horizontima koja može uticati na planiranje nabavki energenata, sirovina i tokova otpada širom regiona jugoistočne Evrope gde su lanci snabdevanja povezani preko prerađivačkih kapaciteta. Presek aktivnosti po segmentima lanca vrednosti daje okvir za praćenje napretka kroz prekretnice koje su prikazane kao putanje emisija do ciljanog horizonta 2050.
