Evropski program Horizon Europe u 2023. godini nastavio je punim kapacitetom, nakon što je prethodna godina bila druga u kojoj je budžet od 95 milijardi evra bio u potpunosti operativan. Analiza podataka Evropske komisije pokazuje kako su se raspodele sredstava kretale između država članica i kako su političke okolnosti uticale na obrasce učešća. U fokusu su četiri trenda koja se izdvajaju po obimu dobijenih grantova i po promenama u saradnji.
Najizraženiji negativan pomak zabeležen je u Italiji, čiji je udeo u ukupnom „Horizon“ budžetu za 2023. pao za gotovo petinu. U 2022. godini institucije iz Italije osvojile su 1,5 milijardi evra, dok je prošle godine taj iznos skliznuo na 958 miliona evra. Iako pad deluje oštro, deo razlike se objašnjava time da je ukupno raspodeljeno oko 12,2 milijarde evra u 2023, naspram 16 milijardi evra u 2022.
U italijanskoj stručnoj zajednici kao mogući uzrok navodi se preusmeravanje kapaciteta istraživača ka nacionalnim izvorima finansiranja iz paketa Recovery and Resilience. Predsednik italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta (CNR) Massimo Spadoni ukazao je da bi napor da se maksimalno iskoriste prilike iz tih sredstava mogao privremeno umanjiti konkurentnost za projekte na nivou EU. Poseban deo te dinamike vezuje se za CNR, koji je dobio 850 miliona evra iz oporavka za distribuciju istraživačima širom zemlje.
Nadia Raffaelli, profesorka biohemije na Politecnico di Marche, dodatno objašnjava da su istraživači bili intenzivno angažovani na pripremi predloga i formiranju konzorcijuma za pozive pokrenute tokom 2022. godine. U tom kontekstu navodi se da je pažnja prema Horizon Europe mogla biti smanjena. Ovakvi obrasci su relevantni i van akademskog okruženja jer utiču na brzinu razvoja projekata koji kasnije mogu podržati industrijske lance vrednosti.
Za razliku od toga, Holandija je povećala svoj udeo u grantovima i pretekla Italiju, dok je Belgija bila među najvećim dobitnicima. Belgijski rast opisan je kao povećanje udela grant novca za gotovo četvrtinu tokom 2023. godine. Dodatno, Estonija i Litvanija izdvojile su se među baltičkim državama jer su svaka zabeležile rast udela od oko polovine.
U istom pregledu ne vidi se značajnija promena ka takozvanim „Widening“ zemljama koje tradicionalno primaju manje sredstava iz programa istraživanja i inovacija. Međutim, postoji izuzetak koji se odnosi na Ukrajinu: uprkos invaziji i okupaciji prethodne godine, zemlja je uspela da udvostruči svoj udeo sredstava Horizon Europe u 2023. godini. Ukrajina je osvojila 20,3 miliona evra, u odnosu na 13 miliona evra godinu ranije.
Geopolitički kontekst posebno se ogleda kroz odnos EU prema partnerstvima van okvira pridruživanja programu. Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarska ostali su isključeni iz većeg dela Horizon Europe tokom 2023. godine, uz gotovo potpunu blokadu mogućnosti da dobijaju sredstva iz Brisela zbog zastoja razgovora o asocijaciji na višem političkom nivou. Tek krajem septembra prošle godine UK je potpisao sporazum o asocijaciji za 2024, dok se švajcarski pregovori o istom procesu odvijaju paralelno.
Iako britanski istraživači ponovo mogu da apliciraju ravnopravno sa EU partnerima od trenutka kada asocijacija postane operativna, procenjuje se da „planina“ ostaje pred njima zbog potrebe da obnove raniju poziciju u okviru programa. U 2023. godini britanska participacija pala je na nivo od 3,85% ukupnih učesnika u industrijski fokusiranom stubu II Horizon Europe, koji je jedini deo programa u kojem su britanske institucije mogle da učestvuju. Taj procenat manji je od polovine stope participacije koju je UK imao dok je bio član EU tokom prethodnog programskog perioda Horizon 2020.
Kao razlog daljeg slabljenja angažmana navodi se neizvesnost oko budućeg statusa UK-a u Horizon Europe. Jamie Arrowsmith, direktor Universities UK International, povezao je to sa političkom zategnutošću i „vrlo uznemirujućim“ periodom zastoja oko asocijacije. Iako su pojedine institucije prijavljivale slične ili čak bolje stope uspeha na konkursima, obim prijava značajno je opao zbog nesigurnosti oko budućeg okvira.
Arrowsmith navodi da postoje „mnogi razlozi“, uključujući mogućnost da britanski partneri nisu bili prioritetni u konzorcijumima, ali i činjenicu da istraživači nisu želeli da ulažu energiju u pripremu predloga dok ostaje neizvesnost oko statusa UK-a. Istovremeno, Švajcarska je uspela da održi stopu participacije u stubu II tokom 2022. i 2023. godine uprkos tome što nije mogla da se asocira na isti način kao EU države. Bernu takođe odgovara šema garancija koja omogućava švajcarskim istraživačima da učestvuju u stubu II koristeći domaća sredstva.
Promene u geopolitičkim odnosima EU i Kine reflektuju se i kroz podatke o kineskom učešću u programu Horizon Europe. Učešće kineskih institucija zabeležilo je istorijski minimum: samo 27 slučajeva gde su kineske institucije učestvovale u projektima koji su dobili grantove tokom 2023. godine. To predstavlja najniži nivo od bilo kog trenutka tokom poslednja tri okvirna programa.
U analizi se naglašava da bi poređenje trebalo tumačiti uz oprez jer drugačiji rez podataka može pokazati manje nepovoljnu sliku ako se posmatraju projekti koji imaju makar jednu kinesku entitetsku jedinicu. Ipak, čak i uz tu korekciju, 2023. ostaje godina slabijih rezultata saradnje posebno zato što bi treća godina okvirnog programa trebalo da donese jače umrežavanje partnera. Kao referenca navodi se da je pod Horizon 2020 tokom 2016. bilo zabeleženo 124 participacije kineskih institucija.
Povezivanje pada sa političkim signalima ide preko pooštravanja retorike Evropske komisije prema Kini i zabrinutosti zbog neravnomernog naučnog odnosa između strana. U martu 2023. predsednica Komisije Ursula von der Leyen upozorila je da EU mora obezbediti da tehnologije ne završe u rukama kineske vojske. U ograničenom broju projekata gde Kina učestvuje pod Horizon Europe do sada postoji pomeranje ka ekološki usmerenim temama umesto osetljivijih oblasti.
Dodatno ograničenje odnosi se na to da EU zabranjuje Kini pridruživanje bliskim tržištu Innovation Actions projektima. Ovakve odluke imaju operativni značaj jer utiču na strukturu konzorcijuma i na tip aktivnosti koje mogu uključiti međunarodne partnere izvan klasičnih industrijskih lanaca snabdevanja.
Kada se posmatra raspodela sredstava kroz prizmu dobitnika po veličini budžeta, dominaciju imaju nacionalne istraživačke organizacije poput francuskog CNRS-a i nemačkog Max Planck društva zbog njihove veličine i institucionalne infrastrukture. Međutim, kada se fokus prebaci isključivo na univerzitete i ukloni uticaj mreža instituta, moguće je preciznije identifikovati ustanove koje su imale posebno dobru godinu.
U vrhu liste univerzitetskih dobitnika pojavljuju se belgijske, holandske, danske, italijanske i irske institucije među prvih dvadeset primalaca sredstava za 2023. godinu. Istovremeno nije zabeležen nijedan univerzitet iz „Widening“ zemalja koje tipično kasne sa prijemom sredstava iz okvirnih programa EU-a. Za regionalne aktere to znači da raspodela ostaje koncentrisana tamo gde postoji veća sposobnost pripreme projekata i uspostavljanja konzorcijuma.
Ukupna slika iz podataka za Horizon Europe pokazuje kako finansijska dinamika nije samo rezultat konkurentnosti već i posledica institucionalnih kapaciteta usmerenih ka drugim nacionalnim programima, kao i posledica političkih pregovora o asocijaciji i međunarodnih ograničenja saradnje. Za industrijske ekosisteme relevantnost ovih trendova leži u tome što oblikuju tokove znanja i tehnologija koje kasnije ulaze u razvojne cikluse povezane sa energetikom, materijalima i kritičnim sirovinama širom Evrope.
