Kazahstan i Nemačka intenziviraju industrijsku saradnju u segmentu kritičnih sirovina, uz fokus na litijum. U tom kontekstu, nemačke firme i institucije formirale su konzorcijum za rudarska nastojanja na kazahstanskim nalazištima, a dogovor je formalizovan kroz rad Ministarstva industrije i izgradnje. Ovakvi aranžmani su značajni jer litijum direktno utiče na lance snabdevanja za baterije i prateće industrije, gde su kapaciteti i pristup resursima ključni faktori planiranja.
Ministarstvo industrije i izgradnje Kazahstana saopštilo je da su se u konzorcijum uključile velike nemačke korporacije udružene u formi saveza za projekte litijuma. Među učesnicima su navedene kompanije Knauf Group, GP Günter Papenburg AG i Roxtec, kao i Nemački institut za litijum (ITEL). U istoj informaciji istaknuto je da je cilj konzorcijuma rudarsko korišćenje kazahstanskih depozita litijuma.
Sporazum je predstavljen 16. februara, nakon radne posete nemačkoj strani. Tokom posete, ministar industrije i izgradnje Kanat Sharlapayev sastao se sa Manfredom Grundkeom, članom nadzornog odbora kompanije GP Günter Papenburg AG. Grundke je takođe opisan kao govornik za grupu zemalja Centralne Azije i kao član istočnog komiteta nemačke privrede. Takav profil sagovornika ukazuje da se razgovori nisu zadržali samo na tehničkim temama, već su obuhvatili i širi okvir saradnje.
Sharlapayev i Grundke dogovorili su uspostavljanje radne grupe koja treba da ispita potencijal za eksploataciju litijuma i mogućnosti zajedničkog rada. U okviru dogovora razmatrana je i izrada mape puta za sprovođenje inicijativa koje proizlaze iz konzorcijuma. Mapiranje koraka je posebno važno u ranim fazama projekata kritičnih sirovina, jer obično uključuje usklađivanje tehničkih parametara, regulatornih uslova i organizacionih modela saradnje.
Na sastanku su razmenjena saznanja o ekonomskim rezultatima obe zemlje tokom prethodne godine. Razgovarano je o aktuelnim dostignućima Kazahstana i Nemačke, uz naglasak na industrijske pokazatelje koji mogu uticati na tempo razvoja lanaca snabdevanja. Posebno je istaknuto interesovanje za produbljivanje saradnje u oblasti energetske efikasnosti, kao i u razvoju lanaca snabdevanja za kritične materijale. Time se povezala tema litijuma sa operativnim troškovima i energetskim zahtevima koji prate preradu i logistiku.
U okviru dogovorenog rada, konzorcijumski pristup podrazumeva koordinaciju više aktera iz različitih industrijskih profila, što može biti relevantno za pokrivanje različitih faza vrednosnog lanca. Učesnici uključuju kompanije koje se prepoznaju po industrijskoj infrastrukturi i specijalizovanim rešenjima, dok ITEL predstavlja institucionalnu komponentu usmerenu na temu litijuma. Takva kombinacija može pomoći da se ranije identifikuju tehnički zahtevi istraživanja i potencijalna merila uspeha za naredne korake.
Za regionalni kontekst, najava konzorcijuma u Kazahstanu odražava trend jačanja evropskih veza sa centralnoazijskim resursima u segmentu kritičnih sirovina. Istovremeno, fokus na energetsku efikasnost ukazuje da će operativni kriterijumi verovatno biti deo šireg okvira procene održivosti projekata. Informacija o formiranju radne grupe i razmatranju mape puta ostaje ključan signal da se prelazi sa inicijalnog interesovanja ka strukturisanom planiranju.
Ministarstvo je u saopštenju naglasilo da je dogovor postignut tokom radne posete Nemačkoj 16. februara, uz konkretne korake kroz radnu grupu i mapu puta. U narednom periodu očekuje se da taj format rada precizira obim procena vezanih za kazahstanska nalazišta litijuma i način saradnje između uključenih nemačkih subjekata. Do tada ostaje jasno da su prioriteti postavljeni na istraživanje potencijala eksploatacije, razvoj dobavnih lanaca kritičnih materijala i povezivanje sa temama energetske efikasnosti.
