Nemačka industrija oslanja se na uvoz više kritičnih sirovina, a procena rizika postaje sve važnija kako bi se razumela izloženost lanca snabdevanja. U analizi koju su sproveli IW Consult, uz podršku nemačkog Instituta za ekonomiju i Fraunhofer ISI, razmatrana je zavisnost te ekonomije od retkih zemalja, kao i od bakra i litijuma. Fokus je stavljen na to koliko vrednost proizvodnje zavisi od tih materijala i koliko je uvoz koncentrisan kod pojedinih dobavljača.
Rezultati ukazuju na značajan doprinos bakra industrijskoj vrednosti: skoro trećina vrednosti nemačkog prerađivačkog sektora povezuje se sa bakrom. Litijumom obuhvaćeni proizvodi čine oko desetinu te vrednosti, dok retke zemlje učestvuju sa više od petine. Ovakva struktura pokazuje da pitanje dostupnosti nije ograničeno na jednu sirovinu, već se proteže kroz više segmenata proizvodnje.
Retke zemlje obuhvataju elemente poput skandijuma, cerijuma, prometijuma, terbija i tulijuma. Iako naziv „retke” može sugerisati ograničenost, ekonomska isplativost eksploatacije zavisi od pronalaska ležišta koja omogućavaju dovoljno obima i tehnološki prihvatljiv pristup. U praksi, tržišna dinamika i kontrola nad preradom često imaju veći uticaj od same geografske rasprostranjenosti resursa.
Analiza ističe dominaciju malog broja dobavljača na globalnom tržištu, pri čemu je Kina ključni izvor za retke zemlje. Iako postoje potencijalna ležišta u drugim regionima, uključujući Grenland, Kanadu i Švedsku, Kina ostaje primarni izvor snabdevanja. Koncentracija dobavljača dodatno pojačava ranjivost kada se menjaju trgovinski uslovi ili uvode izvozne kontrole.
Udeo Kine u uvozu predstavlja centralni element procene rizika: gotovo trećina nemačkog uvoza litijuma i oko 19% uvoza bakra i retkih zemalja dolazi iz izvora koji se smatraju rizičnim. Takva struktura znači da promena pristupa tim tokovima može brzo da se prelije na troškove i kontinuitet proizvodnje. Posebno je relevantno to što se osetljivost ne vezuje samo za jedan materijal, već za više ključnih ulaznih komponenti.
Zavisnost od Kine po pitanju retkih zemalja ocenjuje se kao veća nego zavisnost Nemačke od ruskog gasa. Razlog leži u tome što Kina kontroliše istraživanje i preradu, a ne samo eksploataciju sirovina. Time se rizik pomera sa dostupnosti rudne sirovine na dostupnost prerađenih materijala spremnih za industrijsku upotrebu.
Dodatni faktor ranjivosti su izvozne kontrole koje Kina primenjuje na određene retke zemljane minerale. Geopolitičke tenzije takođe mogu uticati na trgovinu i stabilnost isporuka, što povećava verovatnoću poremećaja u nabavci. U takvom okruženju industrijski lanci vrednosti postaju osetljiviji na promene rokova isporuke i uslova ugovaranja.
Stručnjaci koji učestvuju u razmatranju predlažu mere koje ciljaju celu strukturu snabdevanja. Jedan od pristupa je revizija kompletnog lanca snabdevanja kako bi se identifikovale tačke gde su zalihe najviše koncentrisane ili najteže zamenljive. Drugi pravac odnosi se na diverzifikaciju zemalja dobavljača i jačanje domaće proizvodnje kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih izvora.
U istom kontekstu naglašava se i jačanje reciklaže kao mehanizma za ublažavanje oscilacija u ponudi. Pored toga, razmatra se potreba za sistemskim pristupom sigurnosti snabdevanja kako bi klimatski ciljevi ostali povezani sa realnim kapacitetima industrije. Bez takvih koraka, procena rizika ukazuje da bi kontinuitet proizvodnje mogao biti ugrožen kroz troškove nabavke i dostupnost ulaznih materijala.
Analiza time postavlja merilo ranjivosti koje obuhvata retke zemlje, bakar i litijum kroz njihov ekonomski doprinos prerađivačkom sektoru. Koncentracija dobavljača, posebno kada je reč o Kini, zajedno sa kontrolama izvoza i geopolitičkim uticajima, čini osnovu izloženosti nemačke industrije. U praksi, svaka promena u tokovima tih sirovina ima potencijal da utiče na više industrijskih grana istovremeno.
