Evropska industrija kritičnih sirovina ulazi u novu fazu usred rastućeg pritiska da se obezbede materijali za električna vozila, obnovljive izvore energije i sisteme skladištenja. U Briselu je ove sedmice održan EIT Raw Materials Summit, prvi put nakon usvajanja EU Critical Raw Materials Act (CRMA) u martu. Fokus skupa pomeren je sa politike na operativne korake koji bi trebali da pretvore regulatorne ciljeve u merljive projekte.
Jedan od ključnih ograničavajućih faktora ostaje privlačenje dovoljnog obima ulaganja u rudarstvo i preradu. U međunarodno konkurentnom okruženju, stopa investicija u globalnom sektoru rudarstva smatra se preniskom da bi se podržala energetska tranzicija. Rukovodioci vodećih kompanija iz rudarske industrije ukazali su na „ogroman“ jaz u snabdevanju, uz ocenu da su nivoi ulaganja „stotine milijardi dolara ispod“ potrebnog.
Razmere problema kvantifikovane su kroz prognoze o rastu potražnje za kritičnim sirovinama do sredine veka. Svetska banka procenjuje da bi zelena tranzicija mogla zahtevati do 500% više kritičnih sirovina do 2050. godine. To se prevodi na oko 3 milijarde metričkih tona novih osnovnih materijala za potrebe EV flote, postrojenja za obnovljivu energiju i rešenja za skladištenje.
Očekivani manjak ne odnosi se samo na uzvodni deo lanca vrednosti, već i na kapacitete nizvodne industrije. Time se povećava rizik da čak i kada se sirovine obezbede, prerada i industrijska transformacija ne prate tempo potreba. U takvim okolnostima, regulatorni okvir poput CRMA dobija dodatnu težinu jer treba da usmeri investicije ka više tačaka lanca vrednosti istovremeno.
Evropa je posebno izložena zbog oslanjanja na uvoz većine ključnih materijala. Udeo uvoza u ukupnim potrebama premašuje 75%, što znači da svako pogoršanje dostupnosti ili tržišnih uslova brzo utiče na domaću proizvodnju. Evropska komisija procenjuje da će EU do 2030. godine trebati 18 puta više litijuma i pet puta više kobalta nego 2020. godine.
Da bi se ispunili klimatski ciljevi do 2040. godine, naglasak je na kombinaciji reciklaže, povećanog uvoza i eksploatacije domaćih resursa. Ove tri poluge treba da smanje ranjivost lanca snabdevanja i obezbede kontinuitet materijalnih tokova. U tom kontekstu, CRMA je ubrzan upravo zbog potencijalnih posledica po dostupnost sirovina i stabilnost industrijskih planova.
CRMA postavlja konkretne ciljeve za raspodelu izvora snabdevanja do 2030. godine. EU planira da obezbedi 10% svojih potreba iz miniranih količina domaćim putem i 40% potreba iz prerađenih količina unutar Unije. Reciklaža bi trebalo da pokrije 25% potreba, čime se uvodi merljiv zahtev za jačanje cirkularnih tokova metala i minerala.
Operativna implementacija zahteva nove kapacitete, a procene industrijskih udruženja ukazuju na obim koji prelazi postojeće planove. Eurometaux, asocijacija evropskih proizvođača i reciklera obojenih metala, navela je u aprilu da bi ostvarenje ciljeva strateške proizvodnje zahtevalo otvaranje najmanje 10 novih rudnika, 15 postrojenja za preradu i 15 reciklažnih postrojenja. Ova struktura ulaganja direktno utiče na raspored dozvola, nabavku opreme i razvoj kadrova.
Rudarski projekti po prirodi su dugoročni i zahtevaju vreme pre početka proizvodnje. Veliki projekti mogu trajati do 20 godina od faze pripreme do operativnog rada, uz višemilionske ili višemilijardne kapitalne troškove zavisno od obima i lokacije. Proces uključuje istraživanje, licenciranje i dozvole, javne konsultacije, sticanje društvene dozvole za rad, izgradnju i operativne troškove tokom eksploatacije.
Pored finansiranja, industriji je potreban razvoj veština koje prate prelazak na modernu visokotehnološku proizvodnju. To podrazumeva ulaganje u radnu snagu koja može da odgovori zahtevima savremenih procesa ekstrakcije, prerade i upravljanja rizicima u lancu snabdevanja. U praksi, vremenski prozor za zapošljavanje i obuku postaje relevantan koliko i rokovi za dozvoljavanje projekata.
Da bi evropski projekti bili konkurentni na međunarodnom nivou, naglašena je potreba da se premosti razlika između tehničkih izazova i komercijalnih uslova finansiranja. Dugoročni aranžmani finansiranja usmereni na dobro upravljanje, infrastrukturu i ublažavanje rizika predstavljaju osnovni mehanizam za stabilizaciju projektnih kalkulacija. U tom okviru razmatra se model evropskog Critical Minerals Fund, kao instrument koji bi mogao da obezbedi kontinuitet ulaganja uz jasne kriterijume investiranja.
Jedan od elemenata koji se pojavljuje kao uslov za bržu realizaciju jeste potreba za uniformnim standardima u rudarstvu širom Evrope. Dosledni standardi trebalo bi da omoguće produktivne konsultacije između zajednica, kompanija i drugih zainteresovanih strana, uz mogućnost periodičnog ažuriranja pravila tokom vremena. Takav pristup relevantan je jer dozvoljavanje nije samo tehničko pitanje već proces koji utiče na dinamiku rasporeda projekata.
U celini posmatrano, skup u Briselu smestio je raspravu o kritičnim mineralima u operativni okvir nakon usvajanja CRMA u martu. Podaci o zavisnosti od uvoza preko 75%, prognoziranom rastu potražnje do 2030. godine (litijum 18 puta; kobalt pet puta) i ciljevima domaće proizvodnje (10% miniranih potreba; 40% prerađenih) postavljaju merila za naredne investicione odluke. Istovremeno, industrijske procene o broju novih rudnika, postrojenja za preradu i reciklažu ukazuju na to koliko brzo treba uskladiti kapacitete sa regulatornim očekivanjima.
