Globalni lanac snabdevanja kritičnim mineralima suočava se sa strukturnim rizicima, jer je eksploatacija i prerada koncentrisana u ograničenom broju zemalja. Dok su neki metali poput bakra geografski rasprostranjeni, drugi, uključujući kobalt, ekonomski isplative koncentracije imaju u svega nekoliko lokacija. Dodatni pritisak dolazi iz činjenice da je prerada većine kritičnih minerala dominantno centralizovana u Kini, što je tokom pandemije pokazalo koliko prekidi mogu brzo da se preliju na industrije zavisne od tih sirovina.
U takvom kontekstu, sve veći fokus prebacuje se na izvore bliže evropskim tržištima. Ukrajina se izdvaja raznovrsnošću ležišta kritičnih minerala u odnosu na većinu evropskih zemalja, uz rast interesovanja za njihovu potencijalnu ulogu u ekonomskom oporavku. Kritični minerali su ključni za proizvodnju visokotehnoloških uređaja kao što su pametni telefoni i laptopi, ali i za tehnologije obnovljivih izvora energije, električna vozila i solarne panele.
Prema javno dostupnim podacima, mapirano je 37 nalazišta kritičnih minerala u Ukrajini, čime je obuhvaćen širok spektar resursa relevantnih za više industrijskih lanaca vrednosti. Od tog broja, 11 nalazišta je u operativnoj fazi, sedam je licencirano ali još nije u funkciji, dok je 19 lokacija označeno kao spremno za aukcijsku proceduru. Struktura raspodele ukazuje da se deo portfolija već nalazi u proizvodnom režimu, dok drugi segment zavisi od daljih koraka ka aktiviranju kapaciteta.
Razvoj projekata prate i informacije o investicionim aktivnostima stranih kompanija, koje su prepoznale potencijal pojedinih resursa. Australska kompanija European Lithium navela je spremnost da uloži 1 milijardu dolara u eksploataciju litijuma u Ukrajini i pribavila je privremene dozvole za nalazišta Shevchenkivske i Dobra. Ovakav korak je značajan jer privremene licence predstavljaju formalni preduslov za dalje korake ka razradi i realizaciji projekta.
U grafitnom lancu vrednosti, turska kompanija Onur Group investirala je 50 miliona dolara u eksploataciju grafita na lokalitetu Burtynske. Australska kompanija Volt Resources drži rudarska prava za nalazište grafita Zavallivske do 2035. godine, što daje vremenski okvir za planiranje razvoja i potencijalnu stabilizaciju snabdevanja industrijama koje koriste grafit kao komponentu za baterije i druge primene.
Prerada titanijuma predstavlja dodatnu tačku industrijske relevantnosti za region, s obzirom na to da Velta LLC razvija nalazište Birzulivske od 2006. godine. Ta kompanija upravlja najvećim postrojenjem za preradu titanijuma u Ukrajini, što može uticati na sposobnost zemlje da poveže sirovinsku bazu sa domaćim kapacitetima obrade. U segmentu grafita, cirkonijuma i retkih zemnih elemenata (REE), ukrajinsko-američka BGV Group ima licence za značajna nalazišta.
Geopolitički rizici direktno utiču na dostupnost dela resursa, jer je sedam od 37 nalazišta locirano na teritorijama koje Rusija kontroliše od 2022. godine. Među tim lokacijama navodi se nalazište litijuma Kruta Balka, kao i Mazurivske, bogato tantalumom, cirkonijumom, niobijumom i drugim REE. Kontrola nad tim resursima spekulisana je kao deo strateških interesa, ali eksploatacija se suočava sa ozbiljnim logističkim i pravnim ograničenjima.
Puni razmere invazije Ukrajine usporile su razvoj kritičnih mineralnih projekata i povećale oprez investitora pri donošenju odluka o angažovanju kapitala. Izvoz postojećih količina otežan je zbog transportnih ograničenja, što utiče na tokove prodaje i planiranje proizvodnje. Istovremeno, pripreme za intenzivniju eksploataciju nakon rata ubrzane su nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o sirovinama između Ukrajine i EU u julu 2021.
Ubrzanje priprema otvara i pitanje upravljanja uticajima na životnu sredinu, posebno kada se razvoj usmerava ka velikoj skali eksploatacije. Rudarske aktivnosti mogu dovesti do degradacije zemljišta, erozije tla, zagađenja voda usled rudničkog drenažnog procesa i kontaminacije jalovištima. Kako su mnoge lokacije smeštene u blizini ekološki značajnih područja ili vodenih tela, rizik od štete raste proporcionalno intenzitetu radova.
Za regulatorni okvir posebno je relevantno to što se deo portfolija nalazi u različitim fazama spremnosti: operativna nalazišta već imaju proizvodni režim, licencirana ali neaktivna čekaju prelazak u fazu rada, dok 19 lokacija stoji pred aukcijskim procedurama. Takva dinamika znači da će tempo aktiviranja projekata zavisiti od kombinacije pravnog statusa, dostupnosti infrastrukture i sposobnosti upravljanja ekološkim uticajima. Ujedno, raspodela resursa između operativnih lokacija i onih pogođenih ratnim okolnostima određuje realnu sliku potencijalne proizvodnje.
Ukupno posmatrano, baza od 37 mapiranih nalazišta kritičnih minerala daje Ukrajini stratešku poziciju u evropskom kontekstu snabdevanja sirovinama koje su povezane sa tehnologijama visoke vrednosti. Međutim, balansiranje razvoja sa zaštitom životne sredine ostaje centralno pitanje upravljanja rizicima tokom naredne faze aktiviranja projekata. Geopolitičke okolnosti dodatno oblikuju dostupnost pojedinih resursa i uslove pod kojima bi se eksploatacija mogla odvijati nakon stabilizacije situacije.
