30. maja Vlada Crne Gore raskinula je ugovor sa kompanijom „Brskovo Mine“, nakon višemesečnog spora koji je kulminirao odlukom da se prekine ugovorni odnos. Inicijativa „Zdravi Mojkovac“ saopštila je da su građani Mojkovca, uz podršku nadležnih državnih zvaničnika, dobili spor u vezi sa bezbednošću i kvalitetom života lokalnog stanovništva. U javnim objavama istaknuto je i da je odluka doneta u skladu sa zakonskim procedurama.
Odluka ima neposredan značaj za planove eksploatacije olova i cinka u području Mojkovca, gde se od početka godine sve jasnije ukazuje da obnova rudarskih aktivnosti neće biti realizovana. Prema informacijama iz perioda pre raskida, ministarstvo nadležno za energetiku i rudarstvo formiralo je komisiju krajem januara radi razmatranja statusa projekta. Komisija je predložila raskid ugovora sa švajcarskom kompanijom Tara Resources, koja je bila nosilac planiranih aktivnosti.
U aprilu je ministar javno naveo da su strani diplomatski predstavnici pokušali da izvrše neprimeren pritisak na domaće organe. U tom kontekstu, naglašeno je da se odluke ne mogu zasnivati na spoljnim uticajima, već na prioritetu zdravlja stanovništva. Takav okvir objašnjava zašto su regulatorne i tehničke tačke spora postale centralne za ishod.
Raniji rudarski radovi u Mojkovcu ostavili su dugotrajan ekološki trag, što se posebno vezuje za prostor između dva nacionalna parka. Prema iskazima predstavnika nevladine organizacije Green Home iz 2023. godine, to područje je decenijama trpelo značajno zagađenje. U istom izveštaju navedeno je da bi planirane dve deponije jalovine za novi projekat bile gotovo pet puta veće od prethodne, koja je označena kao ekološka „crna tačka“.
Tokom postupka, lokalna zajednica osporavala je narativ o ekonomskim koristima projekta koji su promovisali investitor i njegovi pristalice iz ranijih i aktuelnih struktura vlasti. „Zdravi Mojkovac“ ocenio je da građani nisu prihvatili argumente o „zlatnim brdima i dolinama“, već su se oslonili na procene i informacije koje su smatrali relevantnim za rizike po životnu sredinu. U takvom pristupu fokus se pomerao sa obećanja o razvoju ka proverljivim uslovima realizacije.
Krajem marta Vlada Crne Gore zatražila je od kompanije korekciju dokumentacije povezane sa projektom. Kako navodi inicijativa „Zdravi Mojkovac“, investitor nije dostavio korigovanu studiju izvodljivosti (Feasibility Study), čime je, prema njihovoj interpretaciji, ostao bez osnova narativ o usklađenosti sa ekološkim standardima i konceptu „ekološkog“ rudnika. Ovaj segment spora postao je ključan jer je omogućio državi da raskine ugovor bez majornih finansijskih posledica.
U obrazloženjima koje su preneli predstavnici inicijative navodi se da kompanija nije podnela ispravljenu studiju, čime su se dodatno potvrdile njihove tvrdnje o neusaglašenosti ranijih navoda sa realnim zahtevima. „Zdravi Mojkovac“ ocenio je da se time potvrdilo da su stavovi inicijative bili „na strani zakona“. Istovremeno, naglašeno je da raskid ugovora predstavlja primer kako organi treba da tretiraju građane kroz poštovanje procedura, transparentnost i odgovornost.
Nakon odluke o raskidu ugovora, u javnim porukama inicijative najavljeno je da spor pravde i transparentnosti nije okončan samim prekidom ugovornog odnosa. Posebno je istaknuto da bi trebalo preispitati moguće koruptivne prakse prethodnih potpisnika ugovora i njegovih aneksa. U tom okviru, fokus se zadržava na regulatornoj proveri dokumentacije i okolnosti koje su prethodile odluci o eksploataciji u Mojkovcu.
