Norveška ubrzava razmatranja otvaranja arktičkih morskih područja za dubokomorsko rudarstvo, što je ponovo pokrenulo raspravu o ekološkim rizicima u regiji koja se smatra posebno osetljivom na pritiske iz okruženja. U fokusu su potencijalni uticaji na morske sisare, posebno kitove i delfine, čija se ishrana i kretanje oslanjaju na dubokomorske zone. Istovremeno, industrijski narativi o doprinosu energetskoj tranziciji suočavaju se s pitanjima o dostupnosti podataka i mogućnosti nepovratne štete.
Greenpeace Nordic i Greenpeace Germany započeli su arktičku ekspediciju kako bi procenili potencijalne posledice planova za dubokomorsko rudarstvo u norveškom moru. Na putovanju se nalaze naučnici i aktivisti, a istraživanja se sprovode uz brod Witness. Cilj misije je da se prikupe merenja koja bi dopunila postojeće studije o ponašanju i populacijama kitova i drugih vrsta.
Tokom plovidbe, naučni tim na brodu Witness planira vizuelno-akustička snimanja radi praćenja cetaceana. Poseban akcenat stavljen je na vrste koje su globalno ugrožene, s obzirom na to da bi industrijske aktivnosti mogle uticati na njihovu komunikaciju i obrasce kretanja. U proceni rizika, buka i druge aktivnosti povezane s eksploatacijom predstavljaju ključnu varijablu koju treba meriti u realnim uslovima.
Dr Kirsten Young iz Greenpeace Research Laboratories pri Univerzitetu u Exeteru navodi da kitovi i delfini naseljavaju i hrane se u istim dubokomorskim zonama koje Norveška otvara za rudarske radove. Ona ističe da su ove životinje naročito osetljive na industrijsku buku i operativne aktivnosti. Prema njenim rečima, prikupljeni podaci treba da dopune tekuća istraživanja o uticajima na morski ekosistem.
Norveški planovi obuhvataju eksploataciju mineralno bogate kore sa podmorskih uzvišenja, odnosno seamounta koji nastaju tokom miliona godina. Pored toga, razmatra se i rudarenje hidrotermalnih izvora (ventova), koji se smatraju važnim staništima u dubokom moru. Kritičari upozoravaju da bi takve aktivnosti mogle ugroziti starinske ekosisteme i izazvati štetu koja bi mogla biti teško ili nemoguće sanirati.
U međunarodnoj debati pojavile su se i pozicije naučne zajednice koje traže obustavljanje dubokomorskog rudarstva. Prema navodima iz kampanje, više od 800 oceanografskih naučnika pozvalo je na prekid aktivnosti u ovoj oblasti. Haldis Tjeldflaat Helle iz Greenpeace Nordic, koja je takođe na brodu Witness, ocenjuje da se prvi put predlaže destruktivno rudarenje na arktičkom morskom dnu uz ignorisanje upozorenja naučnika.
U obrazloženjima za nastavak razmatranja eksploatacije često se navodi da je dubokomorsko rudarstvo neophodno za energetsku tranziciju. Međutim, rastuća ekološka zabrinutost i prepoznavanje značajnih praznina u podacima doveli su do pojačanog odbijanja takvih projekata od strane nadležnih institucija. Dodatno, istraživanja povezuju polimetalne nodule iz Clarion-Clipperton zone u Pacifiku sa mogućom ulogom u proizvodnji kiseonika u dubokom moru, što dodatno pojačava zabrinutost oko posledica po funkcionisanje ekosistema.
Franziska Saalmann, morski biolog i oceanski aktivista Greenpeace Germany, navodi da kako raste obim saznanja o dubokomorskom rudarstvu, sve teže postaje opravdanje njegovog sprovođenja. Njena izjava odražava širi trend u kojem se procene zasnivaju na ograničenim ili nedovoljno preciznim podacima o dugoročnim efektima industrijskih intervencija. U takvim uslovima, svako novo merenje ponašanja vrsta može imati značaj za regulatorne rasprave.
Pre polaska ekspedicije, aktivisti su projekcijama poručili Norveškoj da zaustavi dubokomorsko rudarstvo, uz prikaz poruke na litici u Lysefjordu kod Preikestolena (Pulpit Rock). Plovidba je zamišljena kao kružna ruta: brod kreće iz oblasti Jan Mayen ostrva preko međunarodnih voda ka Svalbadu. Ekspedicija treba da se završi sredinom avgusta nakon gotovo 20 dana na moru.
Za norvešku politiku upravljanja morskim prostorom ova dešavanja su relevantna jer uključuju procenu uticaja planiranih aktivnosti na ekološki osetljive habitate. Za industrijske aktere, operativni rizici povezani s bukom i poremećajem ponašanja vrsta predstavljaju parametre koji zahtevaju merljivu osnovu pre donošenja odluka. U širem regionalnom kontekstu, rasprava o dubokomorskom rudarstvu ostaje deo šireg nadzora nad načinom na koji se kritične sirovine povezuju s ciljevima energetske tranzicije.
