Evropsko tržište reciklaže litijum-jonskih baterija ulazi u fazu ubrzanog širenja kapaciteta, uz istovremeno povećanje broja postrojenja i razradu industrijskih lanaca od prikupljanja do rafinisanja sirovina. Do kraja 2024. godine planirani kapaciteti za reciklažu litijum-jonskih baterija (LIB) trebalo bi da dostignu oko 330.000 tona godišnje, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodne godine. U praksi, tempo ulaganja direktno se vezuje za dinamiku povratnih tokova baterija i proizvodnog otpada, kao i za sposobnost industrije da pretvori „crni mas“ u upotrebljive materijale.
Struktura kapaciteta se sve više oslanja na podelu procesa na dve funkcionalne kategorije: „spoke“ i „hub“ objekte. „Spoke“ postrojenja obavljaju početne korake reciklaže, uključujući pražnjenje, rastavljanje i obradu do formiranja crnog masa, pri čemu su često raspoređena decentralizovano radi optimizacije logistike prikupljanja. Prema očekivanjima do kraja 2024. godine, kapaciteti „spoke“ sistema trebalo bi da se udvostruče sa 160.000 tona u 2023. na 300.000 tona godišnje.
Centralizovani deo lanca, „hub“ postrojenja, fokusiran je na rafinisanje crnog masa u vredne sirovine primenom procesa poput hidrometalurgije. Ova faza je ključna za pretvaranje poluproizvoda iz „spoke“ linija u materijale koji mogu ponovo ući u industrijske tokove. Ukupni kapacitet „hub“ postrojenja projektovan je da poraste do nivoa od 900.000 tona godišnje do 2030. godine, što ukazuje na širenje obrade na višem nivou vrednosti.
Najave proširenja kapaciteta dolaze od više aktera koji istovremeno grade ili skaliraju svoje operativne modele. Li-Cycle, Eramet i Re.Lion.Bat izdvojeni su među kompanijama koje najavljuju značajna povećanja kapaciteta u evropskom okviru. Paralelno s tim, razvoj se ne svodi samo na nove lokacije, već i na povećanje obima rada postojećih pogona kako bi se odgovorilo na rastuće količine ulaznog materijala.
Geografska slika pokazuje koncentraciju aktivnosti u centralnoj i istočnoj Evropi, gde se broj lokacija povećava zbog blizine proizvođača materijala za baterije i automobilskih proizvođača. Ovakav raspored ima operativnu logiku jer smanjuje troškove i vreme transporta između tačaka nastanka otpada i postrojenja koja ga obrađuju. Zapadna Evropa takođe pojačava kapacitete, pri čemu se širenje oslanja i na pilot projekte i na prelazak na veće serije rada u Nemačkoj i Francuskoj.
Među evropskim kompanijama koje proširuju aktivnosti navode se Northvolt, Altilium Metals i Librec, uz planove za značajno povećanje obima do 2030. godine kod Northvolta. U isto vreme, konkurencija na tržištu nije ograničena samo na Evropu: azijski i američki akteri imaju značajan tržišni udio, posebno u segmentima „spoke“ i „hub“ kapaciteta. SungEel HighTech i EcoBat izdvojeni su kao kompanije sa prisustvom koje utiče na raspodelu obrade kroz lanac vrednosti.
Rast kapaciteta otvara pitanje usklađenosti između planiranih mogućnosti reciklaže i raspoloživih količina povratnih baterija te proizvodnog otpada. U scenariju u kojem bi planirani kapaciteti mogli premašiti očekivane povratne količine recikliranih baterija i proizvodnog scrap-a, kratkoročno bi moglo doći do viška obrade u odnosu na ulazne tokove. Istovremeno, tempo razvoja infrastrukture vezan je za rast proizvodnje ćelija; usporavanje proizvodnje ćelija može ograničiti brzinu punjenja kapaciteta reciklaže.
U narednom periodu sektor se pomera ka povećanju obima prerade i unapređenju procesa kako bi se poboljšala efikasnost izdvajanja sirovina iz povratnih tokova baterija. Ključna tačka ostaje balans između raspoloživosti end-of-life baterija i planiranog proširenja „spoke“ i „hub“ sistema. Kako industrija baterija nastavlja da raste i sazreva, infrastruktura reciklaže u Evropi treba da prati promene u količinama ulaza, uz fokus na sposobnost pretvaranja poluproizvoda iz početnih faza obrade u materijale spremne za dalju industrijsku upotrebu.
