Evropska unija je dodelila 7,3 miliona evra ukrajinskoj kompaniji Velta za četvorogodišnji projekat usmeren na unapređenje eksploatacije i prerade titanijuma. Finansiranje je dodeljeno u okviru takmičenja Resilient Value Chains 2024, u sklopu REPTiS inicijative. Ovakvi programi su relevantni za industrije koje zavise od stabilnog snabdevanja kritičnim materijalima i od tehnologija koje smanjuju ekološki otisak proizvodnje.
Velta, kompanija sa sedištem u Novomirhorodu u oblasti Kirovohrad, planira da kroz projekat testira nove metode u svojim postrojenjima. Cilj je da se poboljša energetska efikasnost i da se istovremeno smanji uticaj na životnu sredinu tokom ključnih faza proizvodnje titanijuma. Projekat je zamišljen kao lanac aktivnosti koji obuhvata od rudarstva do izrade prahova.
U operativnom delu, fokus je na unapređenju procesa od izdvajanja ilmenitne rude sa ležišta Byrzulivske. Nakon toga, projekat treba da podrži razvoj niskougljeničnih titanijumskih prahova kao krajnjeg proizvoda. Time se vrednost pomera ka fazama prerade koje su tehnološki zahtevnije i često predstavljaju usko grlo u industrijskim lancima.
Kompanijsko rukovodstvo je naglasilo da grant ima strateški značaj za pozicioniranje Ukrajine kao partnera EU u domenu kritičnih materijala. Izvršni direktor Velta Andrij Brodskji istakao je da evropsko priznanje ukrajinskih tehnologija otvara prostor za dalju saradnju i razvoj. U kontekstu regionalne industrije, ovakva priznanja mogu uticati na tempo transfera znanja između proizvođača i istraživačkih institucija.
REPTiS projekat okuplja 11 vodećih evropskih kompanija i istraživačkih instituta specijalizovanih za titanijumske materijale i proizvodnju. Jedan od glavnih pravaca inicijative je razvoj tehnologija za proizvodnju titanijumskog praha koje su ekološki prihvatljivije. Posebno se pominje primena inovativnog ukrajinskog Velta Ti Processa u okviru testiranja i demonstracija.
Velta RD Titanium Research Center trebalo bi da pokaže napredak u obradi otpada i u proizvodnji visokokvalitetnog titanijumskog praha. Demonstracije su povezane sa potrebama industrije za materijalima koji ulaze u proizvodnju naprednih komponenti. Kao krajnje primene navode se komponente za avio-industriju, medicijske implantate i kućišta satova.
Činjenica da se sredstva vezuju za više karika lanca vrednosti, od Byrzulivske do izrade prahova, daje projektu operativnu širinu. Istovremeno, planirano testiranje metoda u Veltinim postrojenjima usmerava fokus na merljive parametre poput energetske efikasnosti i smanjenja ekološkog uticaja. U regionalnom energetskom i industrijskom smislu, ovakvi ciljevi su posebno relevantni jer troškovi energije i regulativni zahtevi sve češće određuju konkurentnost prerade metala.
Za evropski ekosistem kritičnih sirovina, REPTiS predstavlja primer kako se tehnološke kompetencije povezuju kroz konzorcijum koji uključuje više aktera iz različitih delova vrednosnog lanca. Dodeljena sredstva Velta-u predviđena su za period od četiri godine, što omogućava fazno testiranje i verifikaciju rezultata po etapama proizvodnje. Projektna arhitektura time ostaje vezana za konkretne tokove rada i definisane ishode u domenu titanijumskog praha.
