Tržište litijuma ulazi u period u kome se očekuje zadržavanje niskih cena kroz 2028. godinu, uz izraženu volatilnost povezanu sa odnosom ponude i tražnje i geopolitičkim faktorima. Za proizvođače, to znači da se finansijska održivost novih projekata sve više vezuje za troškovnu disciplinu i stabilnost snabdevanja. U takvom okruženju, evropski regulatorni i industrijski potezi dobijaju dodatnu operativnu težinu.
Evropska unija istovremeno pokušava da smanji oslanjanje na Kinu u lancu vrednosti litijuma, gde je ta zemlja dominantna i u hemijskoj proizvodnji i u isporukama prema Evropi. Kina kontroliše 80% globalne proizvodnje hemikalija od litijuma, dok obezbeđuje 97% litijuma koji EU dobija. Ovaj stepen koncentracije predstavlja ključni razlog zbog kojeg je strategija razgradnje zavisnosti postala centralna tema politike kritičnih sirovina.
U okviru Critical Raw Materials Act, EU je postavila cilj da do 2030. smanji zavisnost od dobavljača za najmanje 10%. Iako je procenat definisan kao politički cilj, njegov praktični značaj se ogleda u potrebi da se obezbede dodatni izvori sirovina i da se ubrza razvoj kapaciteta u Evropi. Bez toga, rizik od cenovnih šokova i prekida snabdevanja ostaje strukturno prisutan.
Jedan od glavnih instrumenata je plan otvaranja novih rudnika litijuma u Evropi, kako bi se pojačala domaća proizvodnja i smanjio uvoz. Međutim, razvoj rudarstva litijuma je kapitalno intenzivan, a troškovi rada i energije mogu značajno uticati na konkurentnost projekta. Zbog toga se planovi proširenja ne posmatraju samo kao pitanje geologije, već kao test sposobnosti industrije da izgradi troškovno održive lance snabdevanja.
U praksi, investiciona privlačnost evropskih projekata suočava se sa pritiskom troškovnih razlika prema kineskim proizvođačima. Kina ostvaruje prednost kroz niže troškove rada i energije, što direktno utiče na cenu koštanja i pregovaračku poziciju na tržištu. Kada cene ostaju niske kroz duži period, takva razlika može usporiti finansiranje ili povećati zahtev za podrškom kroz regulatorne mehanizme i usklađivanje rizika.
Za evropske aktere to znači da će tempo razvoja zavisiti od sposobnosti da se prevaziđu barijere u capex-u, operativnim troškovima i dostupnosti energije. U isto vreme, potreba za ubrzanjem domaće proizvodnje ne može se posmatrati odvojeno od tržišnog signala koji šalje prognoza niskih cena do 2028. godine. Veza između politike samodovoljnosti i realnih tržišnih uslova postaje vidljiva kroz dinamiku projekata i spremnost kapitala da preuzme rizik.
Na strani tržišta kapitala, interes investitora za sektor litijuma često se meri pristupom indeksima koji prate rudarske kompanije. Jedan od načina izloženosti je Sprott Lithium Miners ETF (LITP), koji prati performanse Nasdaq Sprott Lithium Miners Indexa. Indeks uključuje kompanije angažovane u eksploataciji litijuma, pa se kretanje portfelja posmatra kao indikator očekivanja tržišta o budućem razvoju rudarskog segmenta.
Ipak, sama mogućnost investiranja ne menja činjenicu da su izazovi strukturalni: zavisnost EU od kineskog lanca vrednosti ostaje visoka dok se domaći kapaciteti ne izgrade. Prognoza niskih cena do 2028. godine dodatno naglašava da će konkurentnost projekata biti presudna za njihovu realizaciju i stabilnost proizvodnje. U narednom periodu, ključni operativni parametri biće troškovna pozicija projekata i napredak ka cilju smanjenja zavisnosti do 2030.
