Evropska unija nastoji da olakša uslove za strane direktne investicije u Australiji, kako bi proširila pristup kritičnim mineralima koji su ključni i za odbrambene primene i za energetsku tranziciju. Fokus je na lancu snabdevanja za litijum, kobalt i nikal, uz cilj da se smanji zavisnost od dobavljača iz Kine i Rusije. Ovakav pristup dobija na značaju jer se EU istovremeno usklađuje sa planovima za smanjenje emisija ugljenika.
Gabriele Visentin, ambasador EU u Kanberi, naglasio je da EU već ulaže u Australiju i da želi da se taj obim poveća, posebno u sektoru kritičnih sirovina. Tokom konferencije Minerals Week u Kanberi, Visentin je povezao dodatna ulaganja sa potrebom da se pronađu partneri koji dele slične interese. Njegova poruka je bila usmerena na stvaranje poslovnog okruženja koje bi podstaklo veći priliv stranog kapitala.
U maju je EU i Australija potpisala memorandum o razumevanju čiji je cilj jačanje saradnje u oblasti kritičnih i strateških minerala. Sporazum se uklapa u širu strategiju EU da restrukturira svoj industrijski i resursni pristup, uz oslanjanje na diverzifikovane izvore. Za tržišta metala to znači da se institucionalni okvir za saradnju gradi paralelno sa pregovorima o trgovinskim pravilima.
Pored resursne saradnje, pregovori o slobodnoj trgovini između Australije i EU započeti 2018. godine nisu doveli do konačnog dogovora. Razgovori su zastali prošlog oktobra kada je Australija odbacila predloženi sporazum, navodeći nedovoljan pristup evropskim poljoprivrednim tržištima za australijski izvoz. Ovaj segment pregovora ostaje relevantan jer trgovinski režim utiče na širi troškovni okvir kompanija koje posluju duž lanca vrednosti.
Visentin je tokom istupa u Kanberi izrazio nameru da se poveća obim ulaganja i da se dodatno unapredi investiciona klima za strane investitore. Takva poruka dolazi u trenutku kada EU pokušava da obezbedi stabilniji ulaz sirovina za industrije koje zavise od baterijskih i metalnih materijala. U praksi, razlika između političkih ciljeva i operativnih uslova često se vidi kroz brzinu investicionih odluka i spremnost partnera da prošire kapacitete.
Konferencijski kontekst Minerals Week dodatno osvetljava kako se EU pozicionira prema dobavljačima van tradicionalnih izvora, uz naglasak na kritičnim mineralima poput litijuma, kobalta i nikla. Memorandum iz maja predstavlja formalizaciju saradnje, dok zastoj u pregovorima o slobodnoj trgovini ukazuje na to da regulatorni i trgovinski elementi još nisu usklađeni. Za regionalne aktere u Evropi i jugoistočnoj Evropi to je signal da će pristup sirovinama sve više zavisiti od kombinacije resursnih sporazuma i investicionih pravila.
U narednom periodu, dinamika između investicionih zahteva EU i bilateralnih trgovinskih pregovora sa Australijom ostaje ključna varijabla za planiranje nabavki kritičnih sirovina. Dok se EU fokusira na povećanje prisustva u sektoru kritičnih sirovina, status slobodnotrgovinskog aranžmana pokazuje da dogovor o širem okviru još nije postignut. Time se potvrđuje da su resursna politika i trgovinska regulativa neraskidivo povezane u oblikovanju budućih tokova metala.
