Evropska industrija električnih vozila i elektronike suočava se sa strukturnim problemom nabavke litijuma, jer trenutno nijedna evropska država ne proizvodi litijum. Evropska unija je zato postavila cilj povećanja sopstvene proizvodnje kritičnih metala, uz ambiciju od 10% samodovoljnosti u litijumu. U praksi, to znači da se oslanjanje na uvoz zadržava kao ključni element lanca snabdevanja.
Preokret bi trebalo da donese finska kompanija Keliber, koja planira početak rada 2026. godine u regionu Centralna Ostrobotnija. Keliber se pozicionira kao prvi proizvođač litijuma u Evropi, sa planiranom godišnjom proizvodnjom od 15.000 tona litijum-hidroksida za baterije. Ova količina je relevantna za tržište jer se potražnja za materijalom koristi direktno u proizvodnji baterija za električna vozila.
Podaci o potrošnji pokazuju razmeru zavisnosti od uvoza: prošle godine Evropa je uvezla oko 50.000 tona litijum-hidroksida za primenu u EV baterijama. Istovremeno, čelnik Kelibera Hannu Hautala ukazuje na ubrzanje potražnje u automobilskoj industriji. Prema njegovim navodima, istraživanja procenjuju rast potražnje litijum-hidroksida na 550.000 tona do 2034.
Da bi se taj rast pratio, industrijski fokus se pomera na efikasnost i stabilnost procesa eksploatacije i prerade. Projekat razvijen u okviru VTT Tehničkog istraživačkog centra Finske pod nazivom Lithos usmeren je na održivije metode izdvajanja litijuma i istovremeno na izgradnju evropskih kapaciteta kroz lanac prerade. Operacije rudarenja predviđene su na više ležišta, uključujući Syväjärvi i Rapasaari.
U fazi kamenolomske eksploatacije minira se stena kako bi se ruda odvojila od okolnog materijala, pri čemu nastaje otpad već na samom početku procesa. Nakon vađenja, ruda prolazi dodatno razdvajanje pomoću automatskog separatora pre nego što bude obrađena u postrojenju u Kaustinenu. Sledeća etapa je rafinerija litijum-hidroksida u Kokkoli, što ukazuje na potrebu za usklađivanjem opreme i podešavanja parametara radi maksimalnog iskorišćenja.
Upravljanje procesnim parametrima je posebno važno kada se ciljaju performanse oporavka litijuma iz složenih tokova rude. Hautala naglašava da precizno podešavanje opreme utiče na maksimalizaciju oporavka litijuma, što je operativni faktor koji može uticati na ekonomsku održivost proizvodnje. Za regulatornu i industrijsku procenu značajno je i to što projekat Lithos povezuje rudarske aktivnosti sa nizvodnom preradom u više lokacija.
Istovremeno, razvoj novih rudarskih inicijativa nailazi na ograničenja koja nisu isključivo tehničke prirode. U Evropi postoje i druga potencijalna ležišta litijuma, uključujući Srbiju, Portugal i Francusku, ali javno mnjenje može uticati na tempo realizacije projekata. VTT istraživač Päivi Kinnunen ističe kontradikciju između potražnje za proizvodima na bazi baterija i činjenice da takvi proizvodi podrazumevaju intenzivnije rudarenje.
Ekološki aspekti posebno dolaze do izražaja tokom faze obogaćivanja litijuma, jer taj deo proizvodnje zahteva značajne količine vode. Prema dostupnim informacijama, voda se prečišćava i vraća u okruženje nakon obrade, ali sama potrošnja ostaje predmet procene uticaja na životnu sredinu. Zbog toga je cilj Lithos projekta da smanji potrošnju vode za 90% u odnosu na postojeće prakse.
Pored vodenog bilansa, projekat je usmeren i na smanjenje emisija ugljen-dioksida u poređenju sa praksama koje se primenjuju u Aziji. Hautala navodi da smanjenje upotrebe vode istovremeno smanjuje potrebu za prečišćavanjem, što može olakšati upravljanje resursima tokom rada postrojenja. Takvi parametri su relevantni za buduće procedure usklađivanja sa zahtevima zaštite životne sredine.
Lithos je pokrenut pre oko tri i po godine i polazi od modela saradnje više organizacija unutar evropskog istraživačko-industrijskog ekosistema. U projektu učestvuje deset organizacija, uključujući četiri finska subjekta, dok Keliber predstavlja jedan od ključnih industrijskih aktera povezivanih sa planiranim rudarskim aktivnostima. Metso kao proizvođač opreme za preradu minerala ima istaknutu ulogu u okviru projekta.
Finansijska podrška projekta dolazi iz EU izvora: navedeno je da je obezbeđeno sedam miliona evra za realizaciju Lithos inicijative. U kontekstu cilja Unije o samodovoljnosti u kritičnim sirovinama, kombinovanje industrijske eksploatacije (Keliber) sa razvojem procesne tehnologije (Lithos) predstavlja operativnu osnovu za promenu strukture snabdevanja regiona. Planirani start proizvodnje 2026. godine ostaje vremenski orijentir koji će testirati usklađenost kapaciteta duž lanca vrednosti.
