Koordinisani stav ribarskih savetodavnih tela i nevladinih organizacija ponovo je doveo u fokus pitanje potencijalnog razvoja dubokomorskog rudarstva, uz argument da ne postoji dovoljno razumevanje dugoročnih ekoloških i socio-ekonomskih posledica. Long Distance Advisory Council (LDAC) saopštio je da se protivi preporukama koje bi mogle otvoriti put ka eksploataciji resursa na velikim dubinama, naglašavajući primenu predostrožnog principa. U istom smeru su se izjasnila i tri druga velika ribarska savetodavna tela: North Western Waters Advisory Council, Pelagic Species Advisory Council i South Western Waters Advisory Council.
Ovakav otpor dolazi u trenutku kada je Evropska komisija kroz Draghi izveštaj preporučila razmatranje potencijala dubokomorskog rudarstva. LDAC je tu preporuku odbacio, navodeći da nedostaje razumevanje uticaja na morske ekosisteme i ribarstvo tokom vremena, kao i rizika koji bi mogli nastati pre nego što se uspostave pouzdani naučni okviri za procenu. U poruci upućenoj donosiocima odluka u EU, savetodavno telo je zatražilo da se ne preduzimaju preuranjeni koraci ka rudarstvu u dubokom moru.
Razvoj politike posebno je osetljiv jer Norveška, jedina evropska država koja otvara prošireni epikontinentalni pojas prema mogućoj eksploataciji u međunarodnim vodama, planira dodelu eksploatacionih licenci najranije u prvoj polovini 2025. godine. Taj potez nailazi na protivljenje norveške agencije za životnu sredinu, ribarske industrije, naučne zajednice i nevladinih organizacija, kao i na kritike Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Pored toga, najava kanadske kompanije da podnese zahtev za licencu za dubokomorsko rudarstvo u međunarodnim vodama severnog Pacifika dodatno je pojačala zabrinutost među organizacijama koje zastupaju interese ribarstva i zaštite morskog biodiverziteta.
U pozadini sporova nalazi se procena mogućih posledica po morski život i proizvodne lance povezane s ribarstvom. Studije ukazuju na rizik od stvaranja sedimenata koji bi mogli gušiti organizme (plume), pojavu zagađenja bukom i oslobađanje toksičnih kontaminanata u morsku sredinu. Takvi efekti mogli bi poremetiti ključne morske hranidbene mreže i dovesti u pitanje zdravlje komercijalnih ribljih vrsta, što se direktno odražava na stabilnost sektora koji obezbeđuje hranu i ekonomsku sigurnost obalnih zajednica.
Izvršni direktor i osnivač Environmental Justice Foundation (EJF) Steve Trent ocenio je da je potrebno više zaštite nego iskorišćavanja okeana, pozivajući se na stav LDAC-a kao signal državama koje razmatraju korake ka razvoju industrije. Trent je naveo da naučni podaci ukazuju na potrebu obustavljanja dubokomorskog rudarstva kako bi se izbegla nepovratna šteta po ekosisteme koje su obalne zajednice razvijale kroz višestogodišnje aktivnosti. Njegova izjava dodatno povezuje raspravu o licenciranju s pitanjima upravljanja rizikom u kontekstu dugoročnih posledica.
Matt Gianni, ko-osnivač i politički analitičar Deep Sea Conservation Coalition (DSCC), istakao je da organizacije iz ribarske industrije širom sveta sve češće prepoznaju pretnje koje dubokomorsko rudarstvo predstavlja za ribarstvo i morsku sredinu. On je naveo da je ključno da ribari artikulišu svoje stavove dok se pritisak za ubrzavanje industrijskog razvoja povećava. Gianni je takođe ukazao da International Seabed Authority ne bi trebalo da daje zeleno svetlo za dubokomorsko rudarstvo bez adekvatnih garancija o uticajima.
Širi front protivljenja moratorijumu dobija dodatnu dimenziju kroz uključivanje više regionalnih aktera iz sektora ribarstva. LDAC-ov stav usklađen je s protivljenjem planovima otvaranja područja za rudarske aktivnosti koje su izrazile norveške organizacije poput Norwegian Fishing Vessel Owners Association (Fiskebat) i Norwegian Fishermen Association. Prema saopštenjima, isti zahtev za moratorijum do formiranja potpunijeg razumevanja dugoročnih ekoloških i socio-ekonomskih posledica pojavljuje se i među organizacijama iz Afrike, Azije i Pacifika.
U septembru 16 nevladinih organizacija upozorilo je predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen na podršku Draghi izveštaju kada je reč o dubokomorskom rudarstvu. Odgovor njenog kabineta bio je da EU ostaje posvećena zaštiti okeana i da ne podržava otvaranje dubokih mora za rudarske aktivnosti. Ovaj odgovor postavlja politički okvir unutar kojeg se rasprava o licenciranju u državama članicama odvija uz dodatni regulatorni pritisak.
Norveška debata pokazuje koliko su procesi procene uticaja na životnu sredinu postali centralni deo spora oko planiranih licenci do 2025. godine. Iako vlada planira izdavanje licenci za dubokomorsko rudarstvo do te godine, norveške agencije za životnu sredinu kritikovali su Stratešku procenu uticaja (Strategic Impact Assessment) zbog tvrdnje da ne ispunjava nacionalne i međunarodne pravne zahteve. U stručnim analizama pominju se rizici povezani s radioaktivnim otpadom i opasnostima koje nisu dovoljno procenjene u vezi s rudarskim aktivnostima.
Dodatni faktor napetosti predstavljaju stavovi autohtonih zajednica u Norveškoj koje se protive planu otvaranja prostora za dubokomorsko rudarstvo. Time se rasprava proširuje sa tehničkih pitanja procene uticaja na šire društveno-regulatorne odnose u zemlji koja vodi inicijative prema međunarodnim vodama. U takvom kontekstu, najave o potencijalnim licencama ostaju politički sporne dok se istovremeno intenziviraju argumenti o neizvesnosti dugoročnih efekata.
Kako industrijski interes raste paralelno s planovima pojedinih država za korake ka licenciranju, pozivi na moratorijum dobijaju sve vidljiviju podršku kroz kombinaciju ribarskih udruženja, nevladinih organizacija i naučnih krugova. U fokusu ostaje pitanje kako upravljati rizicima koji uključuju sedimente, buku i moguće toksične kontaminante, kao i kako zaštititi hranidbene mreže povezane s komercijalnim vrstama ribe. Istovremeno, regulatorne odluke o tome da li će se prelaziti sa razmatranja na eksploataciju ostaju ključna tačka usaglašavanja između nacionalnih planova i evropskih politika.
