Evropske ambicije da izgradi nezavisniji lanac snabdevanja baterijama i električnim vozilima suočavaju se sa ubrzanim operativnim i finansijskim preprekama. U istom periodu kada se potražnja za EV usporava, cene litijuma su pale, što je direktno uticalo na ekonomiku projekata i marže proizvođača. Istovremeno, više kompanija je najavilo mere štednje koje uključuju smanjenje broja zaposlenih, zatvaranje pogona i obustavu planiranih aktivnosti.
Švedski proizvođač baterija Northvolt podneo je zahtev za zaštitu od bankrotstva po Chapter 11 u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj potez je dodatno pojačao zabrinutost u industriji oko sposobnosti evropskih proizvođača da održe finansijsku stabilnost u uslovima slabije tražnje i pritiska na troškove. Za dobavljače i partnere u lancu vrednosti, takav status može promeniti dinamiku ugovora i raspored isporuka.
Paralelno, portugalska energetska kompanija Galp preokrenula je odluku o nastavku projekta Aurora za litijum u Portugalu. Promena kursa ukazuje na to da se investicioni pragovi u segmentu sirovina prilagođavaju tržišnim signalima, posebno kada cene ključnih metala ne podržavaju očekivani povrat. U praksi, ovakve odluke mogu usporiti planiranje kapaciteta i produžiti period neizvesnosti za nizvodne korake u lancu baterija.
U tom kontekstu, deo stručne javnosti vidi trenutne turbulencije kao osnovu za reviziju evropske strategije. Paul Lusty, šef analitike sirovina za baterije u Fastmarkets, naveo je da se period usporavanja EV potražnje i niskih cena litijuma može iskoristiti za preciziranje pristupa. Fokus bi trebalo da bude na skaliranju celog lanca vrednosti i na jačanju partnerstava sa državama koje imaju ključne industrijske kapacitete.
Evropa je ranije značajno zavisila od globalnih dobavljača, naročito iz Azije, za komponente koje su kritične za proizvodnju baterija. Da bi smanjio tu zavisnost, EU je uvela više inicijativa kroz regulatorni okvir i industrijske programe. Među njima se izdvajaju European Green Deal i Battery Regulation, koji su usmereni na održivost i etičko poreklo materijala.
Dodatno, EU je baterije klasifikovala kao stratešku vrednosnu kariku unutar programa Important Projects of Common European Interest (IPCEI). Ta klasifikacija omogućava državama članicama da usmere javna sredstva u projekte povezane sa baterijama. U industrijskoj praksi, takvi mehanizmi mogu ublažiti rizik finansiranja, ali ne rešavaju automatski probleme koji nastaju kada tržište oslabi ili kada se projekti suoče sa kašnjenjima u realizaciji.
I pored regulatornih napora, lanac snabdevanja ostaje fragilan zbog kombinacije izazova: obezbeđivanja sirovina, povećanja proizvodnih kapaciteta i konkurentnosti prema etabliranim globalnim igračima. Najave otpuštanja radnika i gašenja pogona kod velikih proizvođača automobila dodatno osvetljavaju razmere pritiska na celu industriju. Najavljene mere uključile su kompanije poput Volkswagen-a i Ford-a, što je pojačalo signal da se potražnja ne pretvara dovoljno brzo u stabilan obim proizvodnje.
Pritom, pad cena litijuma tokom 2024. godine predstavljao je ključni faktor koji je pogodio profitabilnost proizvođača i usporio razvoj novih projekata u Evropi. Kada se troškovi kapitala ne poklapaju sa prihodnim projekcijama zasnovanim na nižim cenama metala, investitori često revidiraju rokove ili obim planiranih kapaciteta. Takva tržišna dinamika hranila je medju učesnicima industrije oprezan ili negativan pogled na održivost dela evropskog plana za samodovoljnost.
Zbog toga se pojavljuju procene koje dovode u pitanje brzinu kojom Evropa može da izgradi samostalni sektor baterija bez dodatnog prilagođavanja strategije. Istovremeno, postoje učesnici koji smatraju da cilj nezavisnijeg lanca snabdevanja ostaje dostižan uz preciznije usmerenu podršku države i bolju koordinaciju industrijskih koraka. Posebno se naglašava potreba političke volje da se ukloni deo prepreka koje povećavaju troškove realizacije i produžavaju zavisnost od inostranih dobavljača.
Kao operativna alternativa za ubrzanje razvoja navodi se saradnja sa zemljama koje već imaju razvijenu proizvodnju baterija. U tom okviru spominju se mogućnosti transfera znanja, partnerstva sa azijskim akterima i koordinisani modeli subvencija i podsticaja koji bi trebalo da smanje jaz između planiranih kapaciteta i stvarne tržišne tražnje. Za regulatore i industriju to znači da će prioriteti morati biti vezani za merljive korake u lancu vrednosti, a ne samo za formalne ciljeve.
Sveukupno posmatrano, kombinacija bankrot zaštite Northvolta u SAD-u, zastoja ili preispitivanja projekata poput Aurore u Portugalu i šireg talasa restrukturiranja kod proizvođača automobila stvara dodatni pritisak na evropski model izgradnje lanca baterija. Pad cena litijuma iz 2024. godine dodatno komplikuje ekonomiku novih rudarskih i prerađivačkih inicijativa. U takvim uslovima regulatorni instrumenti EU ostaju relevantni, ali njihova efektivnost zavisi od sposobnosti industrije da istovremeno odgovori na tržišni ciklus i operativne rizike.
