Evropska industrija elektrifikacije i obnovljivih izvora energije sve češće se oslanja na materijale čija je rafinacija koncentrisana van regiona. U tom kontekstu, izgradnja postrojenja za razdvajanje retkih zemalja dobija operativni značaj, jer određuje dostupnost visokopročišćenih oksida za trajne magnete. Potražnja za neodimijumom i prazeodimijumom raste zbog primene u pogonima električnih vozila, kao i u generatorima vetroelektrana. Istovremeno, strateški okvir EU usmeren je na smanjenje zavisnosti od uvoza rafiniranih materijala.
U fokusu tog pomaka nalazi se postrojenje Pensana Saltend u Istočnom Ridingu Jorkšira, u Velikoj Britaniji, smešteno blizu Hula. Projekat je zamišljen kao jedan od prvih većih evropskih kapaciteta koji ciljano proizvodi okside retkih zemalja za potrebe regionalnih lanaca snabdevanja. Prema planu, fabrike bi trebalo da dostigne proizvodnju od oko 4.500 tona godišnje kombinovanih oksida neodimijuma i prazeodimijuma (NdPr). Taj obim se procenjuje kao približno 5% globalne potražnje za ovim kritičnim elementima.
Tehnički model postrojenja zasniva se na razdvajanju koncentrata retkih zemalja hemijskim procesima do tržišno upotrebljivih oksida. Koncentrati se planiraju da se u početnoj fazi dopremaju iz Angole, uz mogućnost da budu uključeni i drugi proizvođači iz Afrike. Nakon transporta u Veliku Britaniju, sprovode se postupci poput ekstrakcije rastvaračima i selektivne precipitacije kako bi se izdvojili NdPr oksidi. Takav pristup je važan jer razdvajanje predstavlja deo lanca vrednosti koji je do sada bio dominantno lociran van EU.
Operativna dinamika projekta vezana je za lokaciju pod dugoročnim industrijskim zakupom u okolini Hula. Gradnja je započeta početkom 2020-ih, dok se puna operativna sposobnost očekuje sredinom decenije. U punom režimu rada postrojenje bi trebalo da angažuje više od 100 stalnih zaposlenih. Za industrijske aktere to znači da se kapaciteti ne posmatraju samo kao tehnološki poduhvat, već i kao infrastrukturna promena koja utiče na regionalnu radnu strukturu i dobavljačke tokove.
Razlog za ubrzavanje ovakvih projekata leži u strukturi rafinacije retkih zemalja u Evropi. Godine 2023. gotovo 100% retkih zemalja korišćenih u Evropskoj uniji bilo je obrađivano van bloka, pretežno u Kini, koja kontroliše većinu globalnih kapaciteta za rafinisane okside. Takva koncentracija povećava rizike povezane sa izvoznim ograničenjima, carinskim poremećajima i šokovima u snabdevanju. U praksi, to utiče na kontinuitet proizvodnje sektora koji zavise od trajnih magneta.
Postrojenje Saltend se zato posmatra i kao signal o pomeranju industrijske politike ka jačanju otpornosti lanaca snabdevanja. Lokalizacija razdvajanja ima cilj da smanji izloženost prekidima koji mogu nastati zbog geopolitičkih ili logističkih faktora. U istom regulatornom okviru EU, Critical Raw Materials Act stupio je na snagu 2024. godine. Akt identifikuje strateške projekte kroz ekstrakciju, preradu i reciklažu materijala poput retkih zemalja, litijuma, nikla, bakra i volframa, uz postavljanje domaćih merila za 2030.
Hemijska složenost razdvajanja retkih zemalja direktno utiče na projektovanje postrojenja i usklađenost sa propisima o zaštiti životne sredine. Postupci uključuju reagense opasne po zdravlje i životnu sredinu, kao i tokove otpada koji zahtevaju strogo zadržavanje i praćenje. Zbog toga Saltend integriše sisteme kontrole emisija, upravljanja otpadom i infrastrukturu za tretman vode kako bi ispunio evropske standarde. Ova komponenta je relevantna za dobijanje dugoročnog društvenog prihvatanja rada u Velikoj Britaniji.
Sa stanovišta ekonomije lanca vrednosti, domaća prerada može promeniti raspodelu troškova između izvoza koncentrata i ponovnog uvoza rafiniranih oksida. Kada se razdvajanje obavlja lokalno, vrednost ostaje bliže krajnjim korisnicima koji koriste NdPr okside kao ulaz u proizvodnju trajnih magneta. Takav model može doprineti većoj transparentnosti lanca snabdevanja, stabilnosti cena i praćenju ugljeničnog otiska kroz procesni lanac. Takođe povećava industrijsku otpornost u situacijama kada su spoljašnji tokovi materijala pod pritiskom.
Finansiranje postrojenja za rafinisanje retkih zemalja zahteva značajna ulaganja unapred. Razlog su skupa hemijska procesna oprema, sistemi zaštite životne sredine i potreba za specijalizovanom radnom snagom tokom izgradnje i puštanja u rad. Projekti poput Saltend oslanjaju se na kombinaciju privatnog kapitala, ugovora o otkupu i mogućih mehanizama podrške koji su usklađeni sa ciljevima CRMA okvira. Time se prerada pozicionira kao ključna industrijska baza, a ne samo dodatna delatnost uz rudarstvo.
Saltend nije jedina inicijativa koja prati taj pravac na evropskom nivou. U više država Evrope razmatraju se projekti razdvajanja retkih zemalja i „midstream“ prerade koji su u fazama studija izvodljivosti ili pribavljanja dozvola. Zemlje centralne i istočne Evrope sa potencijalom domaćih resursa istražuju partnerske modele nizvodno ka preradi kako bi iskoristile regulatornu jasnoću koju donosi CRMA. Ipak, izazovi ostaju vezani za obezbeđivanje stabilnih tokova koncentrata iz zemalja bogatih resursima.
Čak i uz administrativno ubrzanje predviđeno CRMA okvirom, projekti moraju proći nacionalne procese procene uticaja na životnu sredinu, odobravanje korišćenja zemljišta i konsultacije sa zajednicama koje mogu uticati na rokove realizacije. Razdvajanje zahteva precizno upravljanje hemikalijama i otpadnim tokovima uz stalni nadzor usklađenosti sa propisima. Zbog toga dinamika dozvola može biti jednako determinanta kao sama tehnička izvedivost procesa.
Za evropske proizvođače opreme i industrije koje koriste trajne magnete, pojava regionalnog čvorišta za NdPr okside menja strukturu nabavke ulaznih materijala. Planirani kapacitet od oko 4.500 tona godišnje predstavlja merljiv korak ka razdvajanju koje je ranije bilo gotovo potpuno oslonjeno na inostrane kapacitete. Kada se takvi objekti približe krajnjim lancima proizvodnje energije iz vetra i elektrifikacije transporta, to utiče na pouzdanost snabdevanja kritičnim sirovinama kroz procesni lanac od koncentrata do oksida.
U širem regionalnom okviru, razvoj preradnih kapaciteta poput Pensana Saltend uklapa se u nastojanja da se kontrola nad visokovrednim hemijskim koracima prenese bliže tržištima koja koriste finalne proizvode zasnovane na trajnim magnetima. Time se istovremeno adresira pitanje dostupnosti rafiniranih materijala koji su ključni za industrijske tehnologije povezane sa energetskom tranzicijom. Kako projekti napreduju kroz dozvoljavanje i pripremu sirovinske osnove, tempo realizacije postaje centralan parametar za procenu buduće stabilnosti evropskog snabdevanja NdPr oksidima.
