Francuska je 5. maja u Lacqu predstavila plan nacionalne otpornosti usmeren na rijetke zemlje i trajne magnete, pozicionirajući pristup tim materijalima kao industrijski i bezbednosni prioritet. Plan je deo šireg evropskog nastojanja da se smanji zavisnost od lanaca snabdevanja koje dominiraju kineski proizvođači. U fokusu su i energija i transport, ali i odbrambene i napredne proizvodne tehnologije koje koriste NdFeB magnete.
Razlog za ubrzanje politike leži u koncentraciji kapaciteta prerade i proizvodnje magnetnih materijala. Više od 85% globalnih kapaciteta za separaciju retkih zemalja nalazi se u Kini, koja istovremeno dominira rafinacijom, legiranjem i proizvodnjom magneta. Francuski pristup polazi od toga da bi prekidi u snabdevanju, izvozne kontrole ili geopolitičke tenzije mogli direktno pogoditi industrije oslonjene na kritične sirovine.
Trajni magneti na bazi neodimijum-gvožđe-bor (NdFeB) predstavljaju ključnu komponentu savremenih pogonskih sistema i infrastrukture. Koriste se u motorima električnih vozila, offshore vetroelektranama, robotici, potrošačkoj elektronici, vazduhoplovnim tehnologijama i vojnim sistemima. Prema francuskim projekcijama, evropska potražnja za NdFeB magnetima mogla bi dostići između 36.000 i 45.000 tona godišnje do 2030.
U tom okviru, francuska strategija tretira obezbeđivanje retkih zemalja kao pitanje industrijskog suvereniteta, a ne kao izdvojenu rudu ili nišni segment. Plan predviđa izgradnju integrisanog lanca vrednosti na domaćem i evropskom nivou: od rafinacije i reciklaže do metalizacije, proizvodnje magneta, finansiranja i nabavke. Ovakav model je relevantan jer povezuje tehnološke korake prerade sa dugoročnom dostupnošću materijala za krajnje industrije.
Jedan od centralnih stubova odnosi se na širenje kapaciteta rafinacije retkih zemalja. Francuska navodi projekte u Solvayu u La Rochelleu i CAREMAG u Lacqu, čiji zbirni efekat do 2030. treba da bude 3.800 tona oksida lakih retkih zemalja i 800 tona oksida teških retkih zemalja godišnje. Posebno je naglašeno da Evropa gotovo nema kapacitete za rafinaciju teških retkih zemalja.
Procene francuskih vlasti ukazuju na to da bi do kraja decenije Francuska mogla obezbediti 100% evropskih potreba za teškim retkim zemljama za primene u trajnim magnetima. Za lake retke zemlje cilj je oko 25% evropske tražnje za iste namene. Time se menja struktura rizika u lancu snabdevanja jer se kritični korak prerade pomera bliže tržištu krajnjih proizvođača.
CAREMAG se posebno izdvaja po planiranim količinama specifičnih elemenata i ulaznim tokovima sirovina. Projekat predviđa proizvodnju više od 500 tona disprozijuma, 100 tona terbija i 800 tona materijala lakih retkih zemalja godišnje. Planirano je korišćenje kako rudarskih koncentrata tako i recikliranog feedstocka, što uvodi kombinovani pristup primarnoj proizvodnji i cirkularnim tokovima.
Vrednost investicije CAREMAG-a procenjena je na 185 miliona evra, uz oslanjanje na programe France Relance i France 2030. U finansiranju učestvuju japanski akteri: JOGMEC i Iwatani Corporation obavezali su oko 110 miliona evra kroz vlasničke investicije i aranžmane finansiranja. Uz to su najavljeni dugoročni ugovori o isporuci oksida teških retkih zemalja namenjenih japanskoj industriji.
Paralelno sa domaćim ulaganjima, francuska politika gradi međunarodne aranžmane koji menjaju dinamiku tržišta kritičnih minerala. Francuska navodi više od 20 bilateralnih sporazuma o saradnji u razvoju strateških minerala i retkih zemalja sa državama poput Japana, Južne Koreje, Indije, Norveške, Kanade, Brazila, Južnoafričke Republike i Malezije. U praksi to znači da se obezbeđivanje sirovina vezuje za širi skup partnerskih država umesto oslanjanja na pojedinačne dobavljačke rute.
Drugi segment strategije odnosi se na slabost evropskog sektora metalizacije retkih zemalja. Less Common Metals planira postrojenje u Lacqu koje treba da obrađuje 1.350 tona godišnje i proizvodi oko 2.400 tona magnetnih legura godišnje. Kapacitet bi kasnije mogao pokriti približno 10% ukupne evropske tražnje za magnetnim legurama, čime se jača nizvodna proizvodnja.
Reciklaža je uvedena kao sastavni deo dugoročne slike dostupnosti materijala kroz koncept „urban mining“. MagREEsource iz Grenobla, izdvojen iz CNRS istraživačkih programa, pokrenuo je pilot liniju koja koristi tehnologiju reciklaže zasnovanu na vodoničnoj hidrogenaciji radi pretvaranja istrošenih magneta u reciklirane NdFeB magnete. Kompanija cilja skaliranje na 500 tona godišnje do 2029. godine, uz dalji rast na 1.000 tona do 2030.
Francuske procene stavljaju brojku potencijalno iskoristivih zaliha magneta u Evropi na oko 5.000 tona u 2022. godini. Ta količina bi mogla porasti na 15.000 tona do 2035., što otvara prostor za razvoj stabilnijeg toka sekundarnih sirovina. U kontekstu politike otpornosti, ovo je relevantno jer smanjuje izloženost volatilnosti globalnih rudarskih tržišta.
Da bi ubrzala realizaciju projekata, Francuska produžava poreski kredit za green industry investicije do 2028. godine i pojednostavljuje regulatorni okvir za projekte vezane za retke zemlje. Program France 2030, prema navodima vlasti, treba da podrži približno deset dodatnih projekata kritičnih minerala pre 2027. godine. Paralelno se oslanja na državno podržan fond InfraVia za kritične metale sa ciljem mobilizacije kapitala od dve milijarde evra.
InfraVia treba da prikupi oko 500 miliona evra iz France 2030, a ulaganja su usmerena kako na domaće tako i na međunarodne aktivnosti radi obezbeđivanja pristupa uzvodnim rudarskim resursima. Fond već ulaže u projekte poput Core Lithium u Australiji i francusku kompaniju Carester povezanu sa lancem vrednosti retkih zemalja. Uloga finansijskih instrumenata ovde je ključna jer povezuje kapitalski intenzivne korake prerade sa dugoročnim ugovorima o nabavci.
Poseban element plana odnosi se na intervenciju kroz pravila javne nabavke u sektoru offshore vetra pod okvirom AO10 koji tek treba da se primenjuje ubuduće. Prema tom okviru, manje od 50% trajnih magneta korišćenih u projektima offshore vetroelektrana sme dolaziti iz dominantne države dobavljača. Istovremeno se predlaže uključivanje najmanje 25% trajnih magneta proizvedenih u Evropi u predloge projekata.
Francuska procenjuje da bi sam AO10 program mogao zahtevati skoro 8.000 tona trajnih magneta do 2040. godine. Slične politike širom Evrope mogle bi stvoriti dugoročnu potražnju koja povećava održivost domaćih projekata vezanih za retke zemlje i magnetnu proizvodnju. Time se industrijska politika direktno prelama preko energetskih programa koji generišu potražnju za specifičnim materijalima.
Pored nabavke u energetici, Francuska gura strože zahteve „Made in Europe“ unutar budućih zakonodavnih okvira Evropske unije, uključujući predloženi Industrial Accelerator Act i REsourceEU. Takve mere mogle bi uticati na uslove podobnosti za subvencije, pravila nabavke i industrijske standarde za električna vozila, infrastrukturu obnovljivih izvora energije i naprednu proizvodnju širom EU. Automobilski sektor dobija poseban fokus jer trajni magneti doprinose vrednosti materijala od oko 200 evra po sistemu pogona električnog vozila.
Navedeno je da bi kompanije koje traže javna sredstva kroz France 2030 uskoro mogle morati da dostave formalne strategije diverzifikacije snabdevanja retkim zemljama i magnetima. U praksi to uvodi merljive zahteve prema dobavljačkim strukturama kada su projekti povezani sa javnim finansiranjem ili programskim kriterijumima otpornosti lanca snabdevanja.
Strategija se uklapa u širi geopolitički pomak koji je Francuska isticala tokom G7 aktivnosti kroz prioritetizaciju kritičnih minerala, strateških metala i bezbednosti lanaca snabdevanja. Plan je tako proširen iz nacionalnog industrijskog puta ka okviru koji treba da odgovori na fragmentaciju globalizacije i rastuću „oružanizaciju“ strateških isporuka sirovina prema različitim tržištima. Za industrije energetske tranzicije to znači da pristup retkim zemljama i trajnim magnetima postaje jednako važan kao drugi kritični inputi poput poluprovodnika ili energenata.
