Španska industrijska politika za električnu mobilnost ulazi u novu fazu kroz projekat koji cilja ključne karike lanca baterija, a ne samo sklapanje ćelija. U Valjadolidu se planiraju postrojenja za reciklažu baterija i proizvodnju katodnih aktivnih materijala, čime se jača domaća i evropska sposobnost obrade materijala iz baterija. Odluke o industrijskim ulaganjima u ovoj oblasti direktno se vezuju za regulativne zahteve EU, uključujući dužnu pažnju u lancu snabdevanja i računanje emisija kroz životni ciklus.
Ukupna vrednost ulaganja u Valjadolid iznosi oko 950 miliona evra, uz javnu podršku kroz španski program PERTE VEC. Prema potvrđenim informacijama, javno finansiranje je približno 138 miliona evra, što je više od ranijih procena koje su pominjale oko 92 miliona. Takva struktura pomoći ukazuje na to da država tretira segment prerade i povraćaja materijala kao strateški, a ne kao sporedni deo industrije baterija.
Projektna arhitektura je podeljena na dve glavne proizvodne linije, koje zajedno čine prvu fazu. Planirana je reciklažna fabrika vredna oko 411,5 miliona evra, dok je za postrojenje za katodne aktivne materijale predviđeno ulaganje od oko 539,1 miliona evra. Zbirno, prva faza dostiže približno 950 miliona evra i time se pozicionira kao jedan od većih evropskih poduhvata usmerenih na materijalnu komponentu baterija.
Javna sredstva su raspoređena po delovima projekta: očekuje se oko 82,3 miliona evra za reciklažu i oko 55,9 miliona evra za proizvodnju katodnih materijala. Ovaj model finansiranja je relevantan jer pokazuje da se podrška ne vezuje isključivo za proizvodnju gotovih baterijskih ćelija, već i za industrijske korake koji utiču na cenu i performanse baterijskih sistema. U praksi, katodni materijali predstavljaju visoko vrednovan deo troškovne strukture litijum-jonskih baterija.
Katodni aktivni materijali imaju neposredan uticaj na energetsku gustinu, brzinu punjenja, trajnost i hemijski sastav baterije. U evropskom kontekstu poslednjih godina dominirala je trka za kapacitetima za sklapanje ćelija, dok su tehnološki najosetljiviji koraci ostajali koncentrisani u upstream preradi. Uz katodne aktivne materijale, kritični segmenti lanca uključuju anodne materijale, separatore, elektrolite, napredni dizajn ćelija i proizvodno znanje.
Ulaganje u katodnu proizvodnju u Valjadolidu zato menja fokus sa završne montaže ka ranijoj fazi vrednosnog lanca. Uspeh takvog pristupa zavisi od sposobnosti da se procesi hemijske prerade drže pod strogim kontrolama kvaliteta i da se usklade sa zahtevima kupaca. Tržišna dinamika dodatno komplikuje planiranje jer se evropsko tržište sve više okreće hemiji LFP (litijum- gvožđe-fosfat) za modele osetljive na cenu, dok NMC ostaje prisutan u aplikacijama sa višim performansama.
Drugi stub projekta je reciklaža baterija koja treba da obezbedi povrat vrednih metala iz istrošenih izvora energije. Postrojenje u Valjadolidu predviđa oporavak materijala iz baterija na kraju životnog veka, defektnih ćelija i otpada nastalog tokom proizvodnje. Posebno se pominje obrada tzv. crnog mulja, odnosno koncentrisane mešavine kritičnih metala dobijene nakon drobljenja baterija.
Povrat metala iz crnog mulja može se dalje rafinisati i vraćati u proizvodnju baterijskih komponenti. Time se smanjuje oslanjanje na novoizrabljene sirovine iz primarne eksploatacije i prerade, što je relevantno i za troškovnu stabilnost i za ugljenični otisak proizvoda. Kako EU uvodi strože propise o baterijama, uključujući obavezno računanje emisija kroz životni ciklus i zahteve za proveru lanaca snabdevanja, reciklaža dobija industrijski karakter koji utiče na usklađenost.
Španski okvir dodatno naglašava značaj električne mobilnosti kao potražnje koja podržava industrijske kapacitete povezane s baterijama. Inicijativa PERTE VEC mobilisala je više od 3 milijarde evra investicija i podržala blizu 400 kompanija u automobilskom lancu vrednosti. Istovremeno, domaće tržište električnih vozila raste: više od 12.300 električnih vozila registrovano je u maju 2026. godine, uz godišnji rast veći od 30%.
U istom periodu električna vozila činila su više od 10% ukupnog tržišnog udela u maju, dok su registracije elektrifikovanih putničkih automobila porasle za 45% kumulativno tokom godine do tada. Takvi trendovi su važni jer povećavaju očekivani obim baterijskog otpada u srednjem roku i stvaraju osnovu za skaliranje reciklažnih tokova. Ujedno jačaju argument da se kapaciteti prerade materijala grade paralelno s rastom flote električnih vozila.
Za Valjadolid i širu regiju Kastilja i Leon projekat predstavlja industrijsku transformaciju koja se naslanja na postojeću automobilsku bazu. Regija je poznata po proizvodnji automobila, mreži dobavljača i radnoj snazi sa industrijskim kompetencijama. Planirano je oko 2.500 radnih mesta tokom izgradnje, a zatim približno 1.000 stalnih pozicija tokom prve operativne faze.
Dodatni efekti očekuju se kroz inženjering, logistiku, održavanje, industrijske usluge i servisiranje dobavljačke mreže. Pominju se i aktivnosti povezane sa obukom kroz institucije stručnog obrazovanja i radnim programima namenjenim novim kapacitetima. Ovakva raspodela zaposlenosti relevantna je jer pokazuje da projekat zahteva širi ekosistem van same fabrike.
U regionalnom smislu projekat se uklapa u širu strategiju povezivanja evropske proizvodnje sa razvojem industrije u Severnoj Africi. Najavljeno je da će postrojenja u Valjadolidu biti integrisana sa međunarodnim aktivnostima kompanije Gotion High-Tech, uključujući planiranu proizvodnju ćelija u Maroku. Raniji izveštaji pominjali su predlog postrojenja od 20 GWh ćelija u Maroku kao komplementarnu komponentu šireg plana.
Zajedno s tim najavama formira se koncept mediteranskog koridora koji povezuje obradu sirovina, proizvodnju baterijskih materijala i kasnije sklapanje ili integraciju u lancu vozila. Maroko se opisuje kao lokacija koja dobija interesovanje zbog blizine Evropi, proširenja kapaciteta obnovljive energije i logističkih prednosti preko Atlantskog i Mediterana. Španija doprinosi komplementarnim elementima poput pristupa jedinstvenom tržištu EU, zrele automobilske industrije i regulatornog usklađivanja sa evropskim industrijskim politikama.
Projekt takođe osvetljava kontinuitet tehnoloških veza koje oblikuju evropsko širenje kapaciteta baterija izvan regiona EU. Gotion High-Tech rangira se među vodećim proizvođačima baterija u Kini i održava strateške veze s Volkswagenom kroz tehnološku saradnju i vlasnički udio. U industrijskim izveštajima pominje se da je Gotion postao akcionar InoBata; projekti prvobitno povezani sa slovačkom kompanijom prešli su u Gotionov portfelj kako je saradnja jačala.
Volkswagen ostaje najveći akcionar Gotiona, dok kineska kompanija ima važnu ulogu u podršci Volkswagenovoj strategiji Unified Cell battery strategy. Za evropske donosioce odluka ovaj obrazac je relevantan jer pokazuje kako vlade nastoje da povećaju nezavisnost baterijske industrije uz istovremeno oslanjanje na postojeće globalne lance znanja i tehnologije. Umesto potpune separacije procesa, naglasak je na uklapanju proizvodnje unutar evropskog regulatornog okvira.
Sa stanovišta rizika ulaganja projekt se razlikuje od tipičnih planova koji su fokusirani isključivo na fabrike ćelija. U poslednjim godinama evropski projekti sklapanja suočavali su se s izazovima poput sporije potražnje od očekivane kod električnih vozila, agresivne konkurencije kineskih proizvođača cenama i padom cena baterija. Reciklaža i katodna proizvodnja imaju drugačiji profil jer su povezane s rastućim regulatornim zahtevima i povećanjem količina otpada iz baterijskih sistema.
U ranim godinama reciklaža može zavisiti od tokova kao što su otpad nastao tokom proizvodnje, greške u procesu, reklamacije pod garancijom i rani primerci povlačenja iz upotrebe. Na duži rok očekuje se intenzivniji tok reciklabilnog materijala kako raste broj istrošenih baterija iz flote električnih vozila koja ulazi u završnu fazu životnog ciklusa. Istovremeno raste konkurencija među postrojenjima koja će pokušavati da obezbede iste sirovinske tokove.
Kod katodne proizvodnje tehnički rizici vezani su za sofisticiranu kontrolu procesa hemijske prerade i usklađivanje specifikacija s kupcima. Komercijalna održivost zavisi od hemijske mape koju kompanija primenjuje te od odnosa s klijentima koji koriste različite tipove ćelijskih platformi. Integracija s operacijama u Maroku kao potencijalnom mestu proizvodnje ćelija dodatno utiče na planiranje nabavki komponenti i sinhronizaciju kapaciteta.
Jedan od operativnih faktora koji može uticati na konkurentnost projekta jeste energetska baza Španije zasnovana na obnovljivim izvorima. Proizvodnja katodnih materijala spada među energetski intenzivne procese pa proizvođači sve češće moraju da odgovore na zahteve kupaca vezane za ugrađeni ugljenični otisak baterijskih sistema. Postrojenja napajana konkurentnom obnovljivom električnom energijom bolje bi pozicionirala ispunjavanje budućih zahteva EU o ugljeničnom izveštavanju.
Projekat time pomera Španiju više ka srednjim koracima vrednosnog lanca baterijskih komponenti unutar Evrope koja postaje sve konkurentnija po pitanju lokacija ulaganja. Nemačka, Mađarska, Francuska, Švedska, Poljska i Slovačka privukle su značajne investicije u sektoru baterija; međutim ne pokrivaju sve lokacije iste faze proizvodnje. Španiji već pomažu automobilska baza i rast obnovljive energije uz javnu podršku industriji ulaganja.
Završna faza implementacije ostaje ključna jer razvoj napredne hemijske prerade i reciklažnih kapaciteta treba da bude realizovan do 2027. godine uz niz operativnih uslova koji uključuju ekološke dozvole, projektovanje postrojenja, priključenje na elektroenergetsku mrežu i infrastrukturu komunalnih servisa. Pored toga pominju se upravljanje vodom, nabavka opreme, obuka radne snage kao i komercijalni ugovori o snabdevanju sirovinama ili izlaznim tokovima proizvoda.
PERTE VEC finansiranje dodatno podiže očekivanja o tome kako će projekat funkcionisati nakon početne izgradnje kroz stvaranje trajnog industrijskog ekosistema. U tom smislu merilo uspeha nije samo završetak građevinskih radova već sposobnost da Valjadolid razvije mrežu dobavljača, obezbedi kvalifikovanu radnu snagu i postigne dugoročnu konkurentnost proizvodnje uz tehnološki transfer prema partnerstvima unutar lanca vrednosti.
Ulaganje Gotiona u Valjadolidu uklapa se u nekoliko trendova koji preoblikuju globalnu industriju baterija: potragu Evrope za većom nezavisnošću po pitanju ključnih koraka lanca snabdevanja, lokalizaciju napredne proizvodnje koju predvode azijski akteri te rast značaja reciklaže kao izvora sekundarnih sirovina uz smanjenje oslanjanja na primarne izvore metala. Početna investicija od oko 950 miliona evra dovoljno je velika da promeni industrijski profil Valjadolida kroz fokus na katodne materijale i kružne procese povrata metala iz baterijskih tokova do kraja životnog veka.
