Evropska unija se suočava sa sve većim potrebama za kritičnim sirovinama, koje su neophodne za modernu tehnologiju i čistu energiju. U ovom kontekstu, istraživanja pokazuju da bi reciklaža otpada mogla postati ključno rešenje za smanjenje zavisnosti od uvoza i jačanje domaće proizvodnje.
Prema nedavno završenom projektu „FutuRaM“, recikliranje i oporavak materijala iz otpada mogu zadovoljiti više od polovine buduće potražnje za kritičnim mineralima do 2050. godine. Ova studija je analizirala resurse unutar otpada u svim članicama EU, kao i u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Islandu i Norveškoj.
U 2022. godini, procenjeno je da je oko 5,2 miliona metričkih tona kritičnih sirovina bilo prisutno u proizvodima koji su ušli na evropsko tržište. Tokom iste godine, 2,1 milion metričkih tona završilo je kao otpad, dok je 1,4 miliona metričkih tona uspešno reciklirano i vraćeno u ekonomiju.
Istraživači naglašavaju da bi do 2050. godine moglo da se generiše između 8,4 miliona i 12,2 miliona metričkih tona kritičnih sirovina godišnje. Povećanje količine otpada može stvoriti još veći bazen oporavljivih resursa.
Jedna od ključnih tačaka studije jeste potencijal reciklaže da zameni oko jedne trećine potražnje za novim sirovinama do 2050. godine. Ako se poboljšaju sistemi prikupljanja i obrade, procene sugerišu da bi reciklirani materijali mogli zadovoljiti čak 56% budućih potreba.
Pored toga, fokus na poboljšanje stopa oporavka kod teških materijala kao što su litijum, kobalt, kao i retke zemlje poput neodimijuma, može dodatno ojačati domaću proizvodnju i smanjiti potrebu za novim vađenjem u ekološki osjetljivim područjima.
Značaj reciklaže nije samo u obezbeđivanju materijala; ona takođe doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida. Prema studiji, trenutne aktivnosti reciklaže već sprečavaju emisiju oko 39 miliona metričkih tona CO2 godišnje. Do 2050. godine taj broj bi mogao premašiti 200 miliona metričkih tona.
Kao odgovor na sve veće zahteve tržišta i globalnu konkurenciju za kritične minerale, Evropa prepoznaje važnost razvoja cirkularne ekonomije koja može postati strateška prednost kontinenta. Ovaj pristup ne samo da će ojačati snabdevanje resursima već će doprineti ekološkim ciljevima i industrijskoj nezavisnosti.
S obzirom na to da se tržišne potrebe nastavljaju širiti, ključno je razviti tehnologije i infrastrukturu koje će omogućiti efikasno korišćenje ovih skrivenih resursa unutar Evrope.
