U Evropskoj uniji raste pritisak za značajno proširenje okvira Mehanizma prilagođavanja na granici za emisije ugljenika (CBAM), dok industrijski lideri upozoravaju da trenutni sistem može nenamerno ubrzati opadanje evropske proizvodnje umesto da je zaštiti. Ova situacija izaziva zabrinutost među 162 evropske industrijske asocijacije, čeličane, proizvođače i trgovinske organizacije, uključujući uticajne grupe kao što su EUROFER i EUROMETAL.
Industrijski lideri ističu da postoje strukturne slabosti u trenutnom sistemu: dok evropski proizvođači plaćaju sve veće troškove ugljenika prema EU sistemu trgovanja emisijama (ETS), mnogi uvezeni gotovi i polugotovi industrijski proizvodi ostaju van dometa CBAM-a. Ova neravnoteža može stvoriti skriveni put ka dugoročnoj deindustrijalizaciji Evrope.
Središnja tema debate je rastuća zabrinutost zbog curenja ugljenika, odnosno premestanja industrijske proizvodnje u zemlje sa nižim ekološkim i karbon troškovima. Prema postojećem okviru CBAM-a, uvezene sirove čelične ili aluminijumske proizvode mogu zadesiti troškovi povezani s ugljenikom, ali mnogi downstream proizvodi koji se koriste od ovih materijala mogu ući na evropsko tržište bez sličnih kazni.
Ova situacija stvara značajnu konkurentsku distorziju. Na primer, dok se uvezena čelična kolut može suočiti s troškovima CBAM-a, završna mašina koja sadrži taj čelik može izbeći slične troškove. Ovakve razlike omogućavaju stranim proizvođačima da efikasno zaobiđu EU sisteme cenjenja klimatskih promena.
Industrijske organizacije tvrde da bi ovaj propust mogao podstaći evropske proizvođače da presele proizvodnju u inostranstvo, dok nastavljaju da prodaju gotove proizvode nazad na tržištu EU. Zabrinutost je posebno izražena u sektorima kao što su automobilski lanci snabdevanja, građevinski materijali, industrijska mašinerija i odbrambena proizvodnja.
CBAM ulazi u kritičnu finansijsku fazu 2026. godine kada će uvoznici pokrivenih dobara morati postepeno kupovati CBAM sertifikate povezane sa cenom ugljenika prema EU ETS sistemu. Trenutno se CBAM fokusira na visoko karbonske sektore poput čelika, aluminijuma, cementa i električne energije.
Proizvođači upozoravaju da bi ograničavanje CBAM-a samo na sirovine moglo oslabiti celokupnu svrhu politike. U tom kontekstu, evropska čelična industrija se suočava sa rastućim konkurentskim pritiscima dok ulaže milijarde evra u projekte dekarbonizacije kao što su tehnologije električnih lukova i vodonična proizvodnja čelika.
Zbog toga proizvođači zahtevaju brže proširenje pokrivenosti CBAM-a, sporije ukidanje besplatnih ETS dozvola i jače trgovinske zaštite koje favorizuju industrijsku proizvodnju unutar EU. Diskusija se sve više pomera iz okvira ekološke politike ka pitanjima industrijske suverenosti i ekonomske sigurnosti.
Pored toga, visoke cene energije ostaju ključni izazov za proizvođače. Industrijske asocijacije tvrde da su cene električne energije u Evropi strukturalno više nego u konkurentskim regionima poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Neki industrijski akteri otvoreno traže plafon cena električne energije kako bi očuvali konkurentnost teške industrije.
Proširenje debate o CBAM-u takođe ima značajne posledice za zemlje van Evropske unije koje su duboko integrisane u evropske proizvodne lance snabdevanja. Zemlje zapadnog Balkana, uključujući Srbiju i Tursku kao izvoznike, suočiće se sa sve većim pritiscima da modernizuju svoju industrijsku proizvodnju i smanje intenzitet ugljenika.
Ako se CBAM proširi na downstream proizvode, izvoznici će možda morati obezbediti verifikaciju ugrađenih emisija i sisteme praćenja proizvoda. Ovaj prelaz bi mogao drastično preoblikovati konkurentnost sektora povezanih sa preradom čelika i mašinskom proizvodnjom.
Iako pritisak na donosioca odluka raste, evropski političari ostaju oprezni zbog administrativnih izazova koje bi proširenje CBAM-a moglo doneti. Uvođenje takvog okvira širom hiljada industrijskih proizvoda značajno bi povećalo regulatornu složenost za vlade i preduzeća.
Mehanizam prilagođavanja na granici za emisije ugljenika postaje centralna tačka dugoročne strategije ekonomskog opstanka Evrope u svetu obeleženom industrijskom fragmentacijom i geopolitičkom rivalitetom.
