Evropa se suočava s izazovima u tranziciji ka čeliku niskih emisija, gde se oslanja na pristup čistoj energiji, infrastrukturi za vodonik i unapređenim energetskim mrežama. Međutim, ključni problem leži u dostupnosti sirovina koje su neophodne za proizvodnju niskougljeničnog čelika.
Proizvodnja čelika niskih emisija zahteva pouzdan pristup složenoj mreži bitnih materijala, uključujući:
- Visokokvalitetna gvozdena ruda
- Nikal
- Hrom
- Mangan
- Molibden
- Reciklirani čelik
- Grafitne elektrode
- Specijalne legure
- Refraktorne materijale
Kao odgovor na rastuće troškove ugljen-dioksida i globalnu konkurenciju, evropska industrija čelika ponovo stavlja fokus na pitanja vezana za rudarstvo, reciklažu i sigurnost strateških materijala.
Čelik ostaje osnovna komponenta evropske industrijske ekonomije, podržavajući sektore kao što su automobilska industrija, građevinarstvo, odbrambena industrija i infrastruktura. Bez konkurentnog sektora čelika, Evropa ne može ostvariti stratešku autonomiju u energiji i proizvodnji.
Ukoliko Evropa izgubi previše domaće kapaciteta za proizvodnju čelika, mogla bi postati zavisna od uvoza u vreme kada su geopolitičke tenzije i prekidi u lancima snabdevanja sve prisutniji.
Evropski proizvođači čelika suočavaju se s pritiscima sa dve strane: strožim klimatskim regulativama i brutalnom globalnom konkurencijom. Ove regulative zahtevaju od proizvođača da precizno obračunavaju emisije ugljen-dioksida.
Pored toga, evropski proizvođači moraju se takmičiti sa jeftinijim proizvođačima iz zemalja kao što su Kina, Turska i Indija koji često imaju niže troškove energije i manje restriktivne regulative o emisijama.
Velike kompanije poput ArcelorMittal-a i thyssenkrupp Steel-a istražuju nove tehnologije kao što su sistemi direktno redukovanog gvožđa (DRI) i električni lukovi (EAF), ali prelazak na ove sisteme donosi nove izazove vezane za materijale i infrastrukturu.
Pored toga, proizvodnja DRI na bazi vodonika zahteva visokokvalitetne gvozdene pelete koji nisu dostupni svuda. To stvara novu stratešku zavisnost jer Evropa ne kontroliše većinu globalne ponude premium gvozdene rude potrebne za proizvodnju niskougljeničnog čelika.
Northern Sweden je postao ključna regija za tranziciju ka niskougljeničnom čeliku kroz inicijativu HYBRIT koja integriše proizvodnju gvozdene rude sa čistom energijom i infrastrukturom za vodonik.
S obzirom na to da se Evropa okreće ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za čelikom će rasti zbog projekata kao što su vetroturbine i odbrambeni programi. Ovo dodatno naglašava potrebu za održavanjem domaće proizvodnje čelika čak i kada tržišna ekonomija postane teška.
Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, mogu postati strateški važne zbog svojih resursa koji su povezani s evropskim lancima snabdevanja. Ove regije će morati da se prilagode novim regulativama o emisijama kako bi zadržale pristup tržištu EU.
Tehnološki napredak će oblikovati pobednike u tranziciji ka niskougljičnom čeliku. Uspostavljanje efikasnih sistema reciklaže i obezbeđivanje stabilnog pristupa sirovinama biće ključno za budućnost evropske industrije čelika.
