U svetlu globalnih izazova i promena, industrijska transformacija Evrope više se ne oslanja isključivo na otvaranje novih rudnika. Umesto toga, fokus se pomera ka jačanju kapaciteta za preradu i rafinaciju sirovina koje su od strateške važnosti za ekonomsku stabilnost kontinenta.
Sirovine pod kontrolom: Ključna strategija
Zadržavanje sirovina unutar Evrope postalo je ključno kako bi se omogućila njihova dalja prerada i integracija u industrijske ekosisteme. U tom kontekstu, procesi kao što su metalurška obrada, rafinacija i hemijska konverzija igraju presudnu ulogu. Ove faze ne predstavljaju samo tehničke procese već čine osnovu dugoročne konkurentnosti evropskih tržišta.
Novi industrialni centri širom kontinenta
Pojedine zemlje poput Belgije, Holandije i Finske preuzimaju vodeću ulogu zahvaljujući svojim naprednim tehnologijama obrade metala. Na primer:
- Bela Belgija: Dominira obradom bakra, cinka i olova.
- Nizozemska: Prednjači sa aluminijumom i magnezijumom.
- Finska: Fokusirana je na kobalt i nikl koji su ključni za moderne baterije.
- Czechia:: Aktivno oblikuje lanac obrade litijuma potrebnog za elektrifikaciju transporta.
Southeast Europe: Prostor mogućnosti
Zemlje jugoistočne Evrope (SEE) imaju potencijal da postanu drugi sloj evrospkog industrijskog modela — fleksibilan, skalabilan i usmeren na izvršenje projekata s ciljem efikasnije proizvodnje. Ova regija poseduje značajne resurse kada govorimo o metalurgiji te obrazovnom sistemu koji proizvodi inženjere specijalizovane za tešku industriju; takođe ima tradiciju kompetencija iz sektora energetike koja može biti korisna budućim projektima.
Konkretne prednosti SEE regiona
- Kost-effektivno izvršavanje operacija;
- Dostupnost kvalifikovane radne snage;
- Dubina inženjerstva i fabrike;
- Mogućnost brze operativne skalabilnosti;
Slojevit model kao rešenje izazova Evrope
Evidentno je da će strukturalna ograničenja zapadne Evrope onemogućiti održiv razvoj svih faza materijalne transformacije zbog visokih troškova rada ili kompleksnih procedura dobijanja dozvola. Zbog ovoga postoji potreba za regionalnom sinergijom koja bi omogućila podelu tereta između razvijenijih delava EU dok SEEv prilagođavaju svoju infrastrukturu kako bi podržali ovu transiciju.
Ako Jugoistočna Evropa prepozna trenutak te adekvatno strukturira svoje sposobnosti prema datim prilikama,može postati nedostajući sloj negde između visoko tehnoloških centara zapadne Evrope , doprinoseći time razvoju otpornije evropske ekonomije manje podložne geopolitičkim rizicima ili šokovima snabdevanja .
