U kontekstu evropske industrije čelika, sve više se ukazuje na značaj sekundarnih sirovina kao što su metalni otpad. Dok se tradicionalna debata fokusira na pitanje obezbeđivanja gvožđa iz rudnika, realnost je da će buduća tranzicija prema „zelenom“ čeliku zavisiti od dostupnosti i kvaliteta recikliranog metala.
Dekarbonaizacija kroz električne peći
Bazirana na električnim lukovima (EAF), strategija dekarbonizacije Evrope teži znatno smanjenim emisijama kada je povezana sa čistijom energijom. Ipak, za efikasno funkcionisanje EAF-a ključno je imati dovoljne količine visokokvalitetnog i dobro sortirane sekunde. U suprotnom, ambicije Evrope u pogledu ekološkog čelika mogu se suočiti s ozbiljnim izazovima.
Kretanja ka niskougljeničnom čeliku
Povećana potražnja za niskougljeničnim čelikom dolazi iz različitih sektora poput automobilske industrije i obnovljivih izvora energije. Međutim, generacija otpada ne može pratiti ovu brzinu rasta potreba, što dovodi do strukturne neravnoteže.
Sistem prikupljanja i prerade otpada
Nedostatak jedinstvenog tržišta otpada otežava njegovo efikasno korišćenje. Otpaci se prikupljaju od strane različitih aktera pod raznolikim regulativama koje često komplikuju međunarodnu trgovinu ovim materijalima. Umesto pokušaja izolacije putem zabrana izvoza ili mera zadržavanja, potrebna je cirkulacija kako bi otpad mogao da stigne do mesta gde može biti najefikasnije obrađen.
Kvalitet kao presudni faktor
Maksimalne prednosti donosi kvalitet recikliranog materijala umesto samo njegove količine. Za proizvodnju naprednog niskougljeničnog čelika ključne su tačne hemijske kompozicije bez nečistoća koje mogu uticati na performanse konačnih proizvoda.
Dugoročni planovi za jugoistočnu Evropu
Jugoistočna Evropa (SEE), sa svojim kapacitetima EAF-a i blizinom velikih proizvođača unutar kontinenta, predstavlja potencijalnu sredinu za razvoj sektora reciklaže metala. Uz logistički pristup unutrašnjim tokovima sekundarnih sirovina i spoljnotrgovinskim pravcima, region ima mogućnost postati centar obrta sekunda koji će unaprediti konkurentnost evropskog tržišta.
Zeleni ciljevi uz stabilan energetski sektor
Budućnost evropskog çelike neće zavisiti isključivo od rudarskih kapaciteta već prvenstveno od sposobnosti upravljanja otpadom kroz optimizovane sisteme sakupljanja i pročišćavanja toplotne energije koja pokreće EAF-e.
Kombinovanjem politika vezanih za materijale sa energetskim politikama možemo osigurati sklad između ambicija zelenog razvoja i stvarnosti dostupnih resursa.
Sve ove aktivnosti zahtevaju promenu načina razmišljanja o metalnom otpadu – on treba da postane strateški resurs umesto jednostavno smeća kojim ćemo raspolagati nakon upotrebe. Efikasno povezivanje svih komponenti lanca snabdevanja zapravo će odlučiti o uspehu zelene vizije Evropske unije u oblasti proizvodnje čelika.
