Tranzicija ka klimatskoj održivosti direktno je povezana sa tranzicijom u upotrebi materijala. Dok je u prošlosti međunarodni fokus bio prvenstveno na nafti, gasu i cevovodima, sada je došlo do pomeranja ka diskusijama oko snabdevanja kritičnim sirovinama. Ova promena je imperativ jer ispunjavanje energetskih i klimatskih ciljeva EU zahteva razvoj odgovarajućih tehnologija, u adekvatnim količinama i brzim tempom. Međutim, mnoge od ovih tehnologija se oslanjaju na materijale koji potiču iz ograničenog broja zemalja, što predstavlja rizik zbog ograničene ponude.
Predviđeno je da će potražnja za ovim kritičnim sirovinama porasti u narednim godinama, ne samo unutar EU već i širom sveta. Ova povećana potražnja će intenzivirati globalnu konkurenciju, što se podudara sa eskalirajućim zahtevima EU. Stoga, spremnost postaje najvažnija.
EU Zakon o ključnim sirovinama predstavlja korak ka uspostavljanju regulatornih okvira koji olakšavaju razvoj domaćih resursa, diversifikuju izvore i jačaju otpornost i cirkularnost lanca snabdevanja unutar EU. Štaviše, ima za cilj da podrži najviše društvene i ekološke standarde.
Zakon postavlja ambiciozne ciljeve za godišnju potrošnju sirovina u EU: 10% treba da bude domaćeg porekla, 40% da se prerađuje u okviru bloka i 25% da bude dobijeno od recikliranih materijala. Pored toga, nameće ograničenja na proporciju minerala koji se može nabaviti iz jedne zemlje koja nije članica EU, sa ciljem da se ublaži zavisnost od specifičnih eksternih izvora. Brzo usvajanje zakona naglašava hitnost ovog pitanja.
Istraživanje koje je sproveo Zajednički istraživački centar EU (JRC) naglašava da se EU u velikoj meri oslanja na pojedinačne izvore za kritične sirovine neophodne za strateške tehnologije čiste energije, pre svega na Kinu. Naročito se predviđa da će se potražnja za retkim zemnim elementima upetostručiti do 2030. godine, naglašavajući imperativnu prirodu Zakona o kritičnim sirovinama.
Zakon, uveden zajedno sa sveobuhvatnim predviđanjima o lancima snabdevanja i potražnji kritičnih materijala, baca svetlo na povećanu potražnju i koncentraciju ponude za ovim materijalima. Uprkos tome što je globalni lider u određenim tehnološkim sektorima, oslanjanje EU na uvoz kritičnih sirovina i dalje je značajno, a njen udeo u globalnoj proizvodnji nikada ne prelazi 7%.
Na primer, dok EU prednjači u proizvodnji vetroturbina, ona u velikoj meri zavisi od Kine za neophodne trajne magnete i elemente retkih zemalja. Slično tome, Kina dominira u lancu snabdevanja solarnim fotonaponskim ćelijama i modulima od kristalnog silicijuma, koji su ključni za postizanje ambicioznih ciljeva EU u oblasti solarne energije.
Prognoza predviđa značajno povećanje potražnje za kritičnim sirovinama, kako unutar EU, tako i na globalnom nivou, što će zahtevati konkurentne mere među zemljama i sektorima. Na primer, očekuje se da će potražnja za litijumom i grafitom naglo porasti, podstaknuta rastućim sektorima baterija i obnovljivih izvora energije.
Izvor: miningwatch.news
