Nemačka i Mongolija nastoje da osnuju strateško partnerstvo i da bliže sarađuju u oblastima sirovina i rudarstva. Mongolija ima veliki potencijal za energiju vetra i sunca koji takođe treba da se iskorist. Potpisivanje odgovarajućeg sporazuma planirano je tokom posete nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera glavnom gradu Mongolije Ulan Batoru, kako je preneo Rojters. Zvaničan povod za državnu posetu je 50. godišnjica diplomatskih odnosa dve zemlje.
Ugovor o sirovinama sklopljen je sa Mongolijom 2011. godine tokom mandata bivše nemačke kancelarke Angele Merkel. 2022. godine, aktuelni savezni kancelar Olaf Šolc je ponovo potvrdio nameru bliže saradnje tokom posete mongolskog premijera Nemačkoj . Nemačka ima za cilj da smanji jednostranu ekonomsku zavisnost, posebno od Rusije i Kine. Sa svoje strane, Mongolija – kao zemlja bez izlaza na more između dve velike sirovinske sile – želi da diverzifikuje svoje političke i ekonomske odnose. Saradnja sa SAD i Francuskom pokrenuta je prošle godine.
Potrebna su velika ulaganja
Rudarstvo je važan ekonomski faktor u Mongoliji bogatoj resursima, gde se bakar, zlato, gvožđe i ugalj kopaju u velikim razmerama. Zemlja takođe ima značajna nalazišta retkih zemalja. Međutim, iskopavanje ovih sirovina moglo bi postati ekonomski održivo samo na duži rok, barem prema zajedničkoj studiji Mongolske uprave za mineralne resurse i nemačkog saveznog instituta za geonauke i prirodne resurse. Potrebni su dalji istraživački napori i ogromna ulaganja, posebno ako će se minerali u budućnosti prerađivati u Mongoliji umesto u Kini, koja ima kvazimonopol u ovom sektoru. Shodno tome, Mongolija se već neko vreme pregovara o stranim ulaganjima u svoju industriju sirovina. Pustinjska i stepska država se takođe oslanja na međunarodnu saradnju, na primer, sa Južnom Korejom i susednom Kinom, kako bi izgradila neophodnu tehničku ekspertizu.
Izvor : Raw Materials.net