Vaš mobilni ih ima. Vaš laptop takođe. Verovatno su i u četkici za zube koju ste koristili jutros. E-skuteri su ih puni,kao i električni automobili.
Retke zemlje i drugi minerali su neophodni za vetroelektrane i solarne instalacije, odbranu i za uređaje na koje se sada oslanjamo u svakodnevnom životu. Potražnja za kritičnim sirovinama će naglo skočiti u godinama koje dolaze, daleko iznad trenutne ponude.
Bez njih nema „klimatske neutralnosti“. Ovo podrazumeva više rudarenja nego ikada ranije. „Mi, nas osam milijardi, koristićemo više metala od 108 milijardi ljudi koji su živeli pre nas“, kaže Gijom Pitron, autor knjige Rat retkih metala.
Politička glavobolja je što Evropa u velikoj meri zavisi od uvoza ovih kritičnih sirovina, pre svega iz Kine.
Zavisnost Evrope od ruskog gasa bila je znak za buđenje prošle godine, kada je Rusija napala Ukrajinu. Sada EU hitno želi da smanji sličnu zavisnost od kineskih zaliha retkih zemnih elemenata, litijuma, bizmuta, magnezijuma i niza drugih kritičnih minerala.
Evropski potrošači decenijama nisu morali da budu mnogo zabrinuti zbog uništavanja životne sredine i zagađenja koje često dolazi sa rudarstvom. Sada vlade žure da ožive rudarstvo širom kontinenta – i da ubrzaju procese koji bi inače mogli da potraju deceniju ili više.
Novinari Investigate Europe otkrili su šta se krije ispod ovih ambicija „zelenog rudarstva“. Probili smo se u brdo dilema, izazova i pitanja koja dolaze sa hitnom potrebom Evrope za mineralima.
U kojoj meri će Evropa praktično moći da oživi rudarsku industriju koju je odavno napustila? Kako vlade mogu da obezbede društveno prihvatanje novih rudnika ako žele da ubrzaju procese izdavanja dozvola? Kakva vrsta autonomije može doći u industriji kojom dominiraju globalne kompanije?
I zar zaista ne postoje drugi načini da Evropa postane zelena i spasi klimu, osim uništavanjem životne sredine?
