Evropska unija (EU) promoviše zelenu agendu sa fokusom na električna vozila (EV) kako bi ostvarila svoje klimatske ciljeve. Međutim, ekološka cena ove tranzicije izaziva zabrinutost, posebno u vezi sa nabavkom litijuma, ključne komponente baterija za EV. EU snažno podržava eksploataciju litijuma u Srbiji, koja nije članica EU, kako bi obezbedila stabilno snabdevanje ovim kritičnim resursom. Ovo je izazvalo debate o ekološkim i društvenim posledicama ovakvih rudarskih projekata, ukazujući na kompleksan paradoks u zelenoj tranziciji EU.
Projekat rudnika litijuma Jadar
Projekat Jadar u Srbiji predstavlja jednu od najvećih inicijativa za eksploataciju litijuma u Evropi, sa ciljem da se litijum eksploatiše iz doline Jadra, za koju se veruje da poseduje jedno od najvećih ležišta litijuma u regionu. EU je izrazila snažnu podršku ovom projektu, smatrajući ga ključnim za obezbeđivanje litijuma potrebnog za zelenu tranziciju. Projekat uživa i političku podršku Velike Britanije, Australije i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, projekat se suočio sa značajnim otporom, posebno od strane lokalnih zajednica i ekoloških grupa. Vlada Srbije je 2022. godine ukinula dozvolu rudarskoj kompaniji Rio Tinto nakon masovnih protesta. Ipak, nakon pritiska političkih aktera, vlada je 2023. godine preokrenula ovu odluku, što je ponovo izazvalo proteste hiljada građana Srbije koji veruju da bi rudarski projekat mogao naneti štetu njihovoj zemlji i egzistenciji.
Ekološki i društveni uticaji
Ekolozi tvrde da bi rudarske operacije za eksploataciju litijuma mogle zagaditi okolno poljoprivredno zemljište, šume i izvore vode, ugrožavajući lokalne ekosisteme. Mnogi stanovnici strahuju da bi rudarenje moglo dovesti do njihovog raseljavanja i ugroziti njihovu poljoprivrednu egzistenciju, pri čemu neki strahuju i od prisilne relokacije. Uprkos ovim zabrinutostima, EU nastavlja da podržava projekat, tvrdeći da će on biti „društveno i ekološki odgovoran.“ Međutim, kritičari to nazivaju „zelenim pranjem“ jer se zanemaruju negativni ekološki i društveni uticaji rudarskih aktivnosti potrebnih za proizvodnju zelene tehnologije EU.
Dvostruki standardi EU u zelenoj tranziciji
Projekat Jadar otkriva protivrečnosti u pristupu EU zelenoj agendi. Dok EU zagovara zelene tehnologije, poput električnih vozila, podržava eksploataciju litijuma u Srbiji, gde su ekološki propisi blaži nego u zemljama članicama EU. Nasuprot tome, evropske zemlje poput Nemačke i Češke, koje takođe imaju rezerve litijuma, suočavaju se sa strožijim propisima koji usporavaju rudarske napore. Ovo stvara situaciju u kojoj EU zaobilazi sopstvene zelene politike oslanjajući se na litijum iz Srbije, što postavlja pitanja o doslednosti njene zelene posvećenosti.
Uloga Srbije u strategiji resursa EU
Podrška EU projektu Jadar takođe naglašava geopolitičku poziciju Srbije. Srbija, iako nije članica EU, kandidat je za članstvo i EU vidi ovaj rudarski projekat kao strateški potez za obezbeđivanje pristupa litijumskim resursima. Za vladu Srbije, projekat predstavlja priliku za sticanje ekonomske i političke prednosti u odnosima sa EU, pri čemu predsednik Aleksandar Vučić podržava projekat kao način za jačanje veza Srbije sa Evropom.
Ekonomski i politički rizici za Srbiju
Iako srpska vlada promoviše projekat Jadar kao podsticaj ekonomiji, uključujući otvaranje radnih mesta i rast poslovanja, dugoročne koristi za lokalno stanovništvo su neizvesne. Kritičari tvrde da Srbija rizikuje da postane „kolonija resursa,“ gde strane kompanije poput Rio Tinta izvlače profite bez koristi za lokalnu zajednicu. Pored toga, rudarski projekat bi mogao zameniti održivu poljoprivredu kratkoročnim rudarskim profitima, ugrožavajući lokalne ekonomije i raseljavajući poljoprivrednike.
Srpska vlada nastavlja da podržava projekat, iako se zemlja suočava sa pravnim i političkim izazovima. Lokacija rudnika blizu plodnog poljoprivrednog zemljišta i izvora vode dodatno pojačava zabrinutost zbog potencijalne ekološke štete, uključujući kontaminaciju vode i zemljišta.
Zeleni paradoks EU
Podrška EU projektu Jadar otkriva ključni paradoks njene zelene tranzicije. Dok promoviše električna vozila i zelene tehnologije, EU podržava rudarski projekat u Srbiji koji bi mogao izazvati značajnu ekološku štetu. Ovo postavlja pitanja o pravim ekološkim troškovima zelene politike EU, posebno u trenutku kada se sve više oslanja na uvoz litijuma iz zemalja poput Kine, čiju zavisnost EU želi da smanji.
Zaključak
Zalaganjem za eksploataciju litijuma u Srbiji, EU ističe tenzije između svoje zelene agende i ekoloških i društvenih troškova pribavljanja materijala potrebnih za zelenu tranziciju. Dok EU nastoji da smanji oslanjanje na Kinu za litijum, rudarski projekat u Srbiji rizikuje da pogorša ekološku štetu i raseli lokalne zajednice. Situacija zahteva kritičko preispitivanje načina na koji EU balansira svoje zelene ambicije sa stvarnim posledicama svojih strategija za eksploataciju resursa.
