Evropska industrija električnih motora i sve šira primena trajnih magneta oslanjaju se na retke zemne elemente, posebno neodimijum, koji je ključan za magnetne materijale u trajno pobuđenim sinhronim motorima. Iako je EU prepoznata kao svetski lider u proizvodnji električnih motora, zavisnost od uvoza se proteže duž čitavog lanca vrednosti magnetnih sirovina. U praksi to znači da domaća proizvodnja magneta nije dovoljno razvijena da pokrije rastuće potrebe, pa se često usmerava na specifične nišne primene.
U tom kontekstu, projekat REEsilience usmeren je na jačanje otpornosti snabdevanja magnetnim materijalima zasnovanim na retkim zemnim elementima u Evropi. Fokus je na lancu snabdevanja za magnetne materijale koji su relevantni za vetar, senzore i posebno električna vozila. Razvoj takvih lanaca postaje operativno važan jer se vrednosni tokovi formiraju od primarnih sirovina do sekundarnih materijala.
REESilience se finansira kroz EU Horizon program i predviđa sistematsku kategorizaciju retkih zemnih elemenata prema geografskom poreklu, količinama i hemijskom sastavu. Planirane su i procene scenarija povećanja kapaciteta, kao i analiza cena. Posebna komponenta obuhvata etičke i pokazatelje održivosti, kako bi se razmatrali svi tokovi vrednosti od primarne sirovine do sekundarnih izvora.
Za industrijske učesnike, ovakav pristup ima praktičnu dimenziju jer omogućava preciznije planiranje nabavke i usklađivanje ulaznih karakteristika materijala sa zahtevima proizvodnje magneta. Projektni okvir istovremeno treba da izgradi proizvodni sistem koji povećava otpornost i održivost snabdevanja retkim zemnim materijalima i magnetima za elektromobilnost i obnovljivu energiju. Time se smanjuje oslanjanje na ekonomije van Evrope, što je relevantno za kontinuitet isporuka u strateškim sektorima.
Otpornost lanca snabdevanja u projektu tretira se i kroz reciklažu kao izvor sekundarnih materijala za magnetne komponente. REESilience ima cilj da poveća udeo sekundarnih materijala u reciklaži magnetnih materijala, uz mapiranje postojećih i novih izvora reciklaže i proizvodnje. Partneri razmatraju tehnološke putanje koje mogu uticati na stabilnost procesa i iskorišćenje materijala.
U okviru projekta pominje se razvoj novog softvera namenjenog određivanju „optimalnih odnosa mešanja“ radi obezbeđivanja kvaliteta proizvoda uz korišćenje što većeg udela sekundarnih sirovina. Kombinovanje tog alata sa unapređenjima tehnologija za proizvodnju legura i pripremu prahova trebalo bi da doprinese većem prinosu procesa i većoj stabilnosti proizvodnje. Takve parametre industrija obično vezuje za ponovljivost kvaliteta serija, što direktno utiče na pouzdanost snabdevanja magnetnim materijalima.
Projekat koordinira Institut za stratešku tehnologiju i plemenite metale (STI) pri Univerzitetu primenjenih nauka u Pforzheimu. Trajanje inicijative planirano je do juna 2026. godine, čime se obezbeđuje vremenski okvir za izgradnju metodologija i proizvodnog sistema u fazama.
Konzorcijum broji 16 partnera i dva pridružena partnera iz deset evropskih zemalja: Austrije, Belgije, Francuske, Nemačke, Holandije, Poljske, Slovenije, Španije, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva. Ukupni budžet projekta iznosi gotovo 12 miliona evra, što ukazuje na značajan obim rada na usklađivanju podataka o materijalima, razvoju proizvodnog pristupa i integraciji reciklažnih tokova. Za regionalne aktere u Srbiji i jugoistočnoj Evropi relevantnost leži u tome što EU standardizuje pristupe vrednovanju ulaznih karakteristika i održivosti kroz celu vrednosnu mrežu.
