Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoItalija želi ponovo da otvori rudnike do kraja godine

Italija želi ponovo da otvori rudnike do kraja godine

Supported byspot_img
Supported byMercados Media

Italija planira da ponovo otvori rudnike koji su zatvoreni pre 30 godina. To je pokušaj da se izbori sa nedostatkom kritičnih sirovina u Evropskoj uniji, saopštio je u četvrtak italijanski ministar Adolfo Urso. On namerava da ponovo otvori nekoliko rudnika u Italiji do kraja godine.

Sirovine kao što su kobalt, berilijum i grafit su neophodni inputi za širok spektar strateških proizvoda kao što su obnovljiva energija, digitalna energija, svemir i odbrana i zdravlje. Danas Evropa zavisi gotovo isključivo od uvoza, posebno iz Kine, koja obezbeđuje 97% njenih potreba.

Supported by

„Rizici kojima smo izloženi su očigledni“, rekao je Urso tokom izlaganja u Senatskom odboru za industriju, objašnjavajući da će takvi materijali biti sve potrebniji za razvoj i širenje tehnologija koje pomažu u postizanju ciljeva dekarbonizacije u EU.

Italija ima 16 od 34 kritične sirovine koje EU želi da iskopa, preradi i reciklira, kao što je navedeno u predlogu Evropske komisije koji je predstavljen u martu , međutim, ovi rudnici su zatvoreni pre oko 30 godina.

Onima koji kritikuju odluku o ponovnom otvaranju rudnika, Urso odgovara da danas većina ovih sirovina dolazi iz Kine, gde se prerađuju nakon vađenja u zemljama poput Konga, gde se kobalt kopa „pod pretnjom plaćeničkih mitraljeza“.

„Smatram da oni koji žele da brane životnu sredinu u našoj zemlji, žele i da brane životnu sredinu na globalnom nivou. A oni koji se bore za standard rada kod nas žele i da se standardi rada podignu u drugim zemljama“, rekao je Urso.

Reciklaža je korisna da se izbori sa nedostatkom kritičnih sirovina, ali nije dovoljna da reši problem.

„Kruženje materijala i povećana efikasnost mogu u određenoj meri da ublaže očekivano povećanje potražnje, ali ne i da reše problem“, pojasnio je Urso. Ovo je tačno iako je Italija prva u Evropi po reciklaži i mogla bi da dostigne 40% potražnje 2040. godine.

Kako bi Italija postala nezavisna i atraktivna u smislu investicija, početkom avgusta će biti objavljen dokument kojim će se identifikovati strategija za sektor. Ursov cilj je da se takmiči sa velikim proizvođačima mikroelektronike kao što su Tajvan, Južna Koreja i SAD i , da bi to učinio ,on poziva na „ograničenja trgovinske politike“.

„Nije moguće da oni koji proizvode te proizvode bez poštovanja istih ekoloških i društvenih standarda, koje mi svakodnevno s pravom namećemo i podižemo u Evropi, onda izvoze te proizvode uz na evropski kontinent. Moramo da preduzmemo nešto po tom pitanju“, pojasnio je ministar.

Bolje je kobalt kopati u Italiji nego u Kongu, takođe trebalo bi naterali druge da nametnu iste društvene i ekološke standarde“, dodao je on.

Događaj o digitalnoj tehnologiji biće održan u Rimu 30. oktobra, gde će se sastati ministri iz Italije, Francuske i Nemačke kako bi razgovarali o ovom pitanju i primenili zajedničku strategiju.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ekološki protesti u Srbiji ugrožavaju razvoj najvećeg litijumskog ležišta u Evropi

Ekološki protesti u Srbiji stavljaju u opasnost razvoj najvećeg litijumskog ležišta u Evropi, koje bi moglo da snabdeva do 17% godišnje potrošnje EU za ovaj mineral, koji je ključan za industriju električnih vozila. Jakob Štausholm, izvršni direktor rudarske kompanije Rio...

Kako zavisnost od kritičnih minerala oblikuje budućnost zelene tranzicije EU

Evropska unija suočava se sa značajnim izazovima u obezbeđivanju ključnih minerala i retkih zemnih elemenata neophodnih za tranziciju ka zelenoj energiji. Sa ciljem postizanja neto nulte emisije do 2050. godine, materijali poput bakra, kobalta i litijuma su ključni za...

LKAB-ov strateški iskorak ka evropskoj samodovoljnosti u kritičnim mineralima

LKAB je najavio veliku investiciju za uspostavljanje Centra za istraživanje i razvoj i demonstracionog postrojenja za preradu fosfora i retkih zemnih elemenata u Lulei, Švedska, u vrednosti od oko 0,8 milijardi SEK. Ova inicijativa je deo LKAB-ove strategije za...
error: Content is protected !!