U svetlu globalne potrage za lancima snabdevanja poluprovodnika, galijum se ističe kao ključni materijal. Neophodan za tehnologije galijum nitrida (GaN) i galijum arsenida (GaAs), ovaj metal je osnova za visokofrekventnu elektroniku, radar sisteme, satelitske komunikacije i napredne energetske poluprovodnike. Različit od tradicionalnih metala poput bakra ili aluminijuma, galijum se ne vadi direktno, već se dobija kao nusproizvod rafinacije boksita, što ga čini zavisnim od aluminijumske industrije.
Trenutna geopolitička previranja i izvozna ograničenja ukazala su na rizike oslanjanja na spoljne dobavljače kritičnih materijala za poluprovodnike. Kao odgovor, Evropa ubrzava napore da izgradi domaću kapacitetu za ekstrakciju i rafinaciju galijuma, integrirajući ga direktno u postojeće aluminijumske lance vrednosti. U Grčkoj se razvija nova fabrika za oporavak galijuma unutar velikog rafinerije alumine koju vodi Metlen Energy & Metals. Očekuje se da će postrojenje godišnje proizvoditi oko 50 tona galijuma, što može značajno pokriti deo evropske potražnje.
Evropska strategija se fokusira na efikasnost resursa. Umesto razvijanja potpuno novih rudarskih operacija, kompanije koriste postojeće industrijske procese kako bi izvadile visoko vredne elemente. Tokom Bayerovog procesa koji se koristi u rafinaciji alumine, tragovi galijuma akumuliraju se u procesnim rastvorima. Napredne hemijske tehnike omogućavaju ekonomsku ekstrakciju ovih tragova, transformišući otpad u strateški resurs.
Osnaživanje infrastrukture povezanih sa aluminijumom postalo je ključno nakon prekida rada u Rafineriji alumine Mykolaiv u Ukrajini, koja je ranije bila jedan od najvećih proizvođača u Evropi sa godišnjom proizvodnjom od oko 1.8 miliona tona alumine. Ovi prekidi su naglasili krhkost evropskih lanaca snabdevanja aluminijumom koji su zavisni od uvoza sirovina i međuproizvoda.
U Francuskoj, industrijski centar Dunkirk širi svoje kapacitete obrade i reciklaže aluminijuma kroz investicije procenjene između 300 miliona i 500 miliona evra. Ovaj razvoj odražava širi trend prema modelima cirkularne ekonomije u proizvodnji metala. Reciklaža aluminijuma zahteva samo deo energije potrebne za primarnu proizvodnju, čime postaje osnovni stub evropske strategije niskougljenične industrije.
Pored metala, Evropa takođe jača kapacitete obrade minerala za đubriva koji su ključni za poljoprivrednu produktivnost. Veliki projekti poput razvoja polihalitnog nalazišta u Severnom Jorkširu ilustriraju razmeru investicija potrebnih za osiguranje ovih lanaca snabdevanja. Sa procenjenim kapitalnim izdatkom od 9 milijardi dolara, projekat će proizvoditi višekomponentna đubriva koja sadrže kalijum, magnezijum i kalcijum.
Evropska unija postavila je ambiciozne ciljeve do 2030. godine: 10% domaćeg rudarstva, 40% obrade i 25% reciklaže. Ostvarenje ovih ciljeva zahtevaće kontinuirane investicije u napredne hemijske i metalurške tehnologije. U ovom kontekstu, postrojenja za oporavak galijuma i fabrike za reciklažu aluminijuma postaju temelj tehnološke suverenosti Evrope.
U globalnoj ekonomiji koja se razvija, zemlje koje dominiraju tehnologijama obrade oblikovaće industrije budućnosti. Rastuće investicije Evrope u infrastrukturu kritičnih minerala signaliziraju odlučujuću promenu koja bi mogla redefinisati njen položaj u globalnoj trci za tehnologijom i održivošću.
