Evropski zvaničnici očekuju da će Zakon o kritičnim sirovinama, koji je predstavljen prošle nedelje, značajno unaprediti kapacitet bloka za ekstrakciju, preradu i reciklažu ključnih metala, poput litijuma. Zakon ima za cilj da smanjenji zavisnosti od trećih zemalja, dok Kina trenutno dominira u lancu snabdevanja brojnim stavkama na evropskoj listi strateških metala.
EU je takođe u trci sa sa Sjedinjenim Državama, koje već ulažu velika sredstva u kapacitete za proizvodnju kritičnih metala pod okriljem Zakona o odbrambenoj proizvodnji i Zakona o smanjenju inflacije.
Evropa je, međutim, možda sebi obezbedila prednost prelaskom na pojednostavljenje procedura za izdavanje dozvola za projekate, mukotrpnog procesa koji se često razvlači godinama pre nego što prva lopata udari u zemlju.
Zakon pokriva listu kritičnih minerala u EU, sa posebnim fokusom na metale za baterije, kao što su litijum, nikl, kobalt i mangan.
Bakar je na listi kao pokretač svega električnog, dok aluminijum i cink nisu, što bi mogao biti upadljiv propust s obzirom na nedavno smanjenje evropskih proizvodnih kapaciteta.
Dok su ekološke organizacije zabrinute zbog planova Brisela da poveća eksploataciju kritičnih sirovina, zagovornici ovog pristupa kažu da je to neophodno da bi se postigli zeleni ciljevi bloka.
Evropska Unija želi da diversifikuje snabdevanje kritičnim sirovinama mimo Kine i olakša korišćenje domaćih rezervi minerala potrebnih za izgradnju zelenih tehnologija, poput vetroturbina i solarnih panela.
Međutim, lokalno stanovništvo i ekološki aktivisti upozoravaju da bi smanjenje birokratije za projekte eksploatacije moglo da ugrozi decenije rada na očuvanju prirode i biodiverziteta, ističući da rudarstvo može izazvati ozbiljno zagađenje vode i zemljišta i dovesti do krčenja šuma i gubitka biodiverziteta.
Ovaj sukob između evropskog apetita za kritičnim sirovinama i njenih ambicija za zaštitu prirode, već se odvija širom kontinenta – u toku su lokalni protesti protiv novih rudarskih projekata u Portugalu, Nemačkoj, Švedskoj i Španiji, koji će se samo intenzivirati nakon usvajanja novog zakonodavstva za ubrzanje rudarskih aktivnosti.
Nacrt pravila sugeriše da bi Evropska komisija mogla dozvoliti da se strateški planovi rudarstva označe kao projekti od preovlađujućeg javnog interesa, što bi im dalo prioritet u slučaju sukoba sa drugim zakonodavstvom EU, na primer sa zakonom o očuvanju vrsta.
Razlog za to je bojazan da EU ne može da poveća svoje zalihe ključnih minerala bez ublažavanja strogih ekoloških zahteva, zbog kojih otvaranje novih rudnika predstavlja veliku birokratsku glavobolju.
Ekolozi tvrde da su pravila EU o zaštiti prirode neophodna i da bi uništavanje lokalnog biodiverziteta u potrazi za materijalima koji bi postali klimatski neutralni bilo kontraproduktivno.
Brže bušenje
Dobijanje zelenog svetla za novi rudarski projekat u Evropi može da potraje i do 15 godina — nešto što EU želi da popravi u svom Zakonu o kritičnim sirovinama.
Prema nacrtu, Komisija će dozvoliti rudarskim projektima koji su označeni kao strateški da dobiju skraćene rokove od dve godine za izdavanje dozvola, sa ciljem da blok brže smanji svoju zavisnost od uvoza.
Iako EU ne može sama da isporuči sve sirovine koje su joj potrebne, njeni najvažniji litijumski projekti, na primer, mogli bi da zadovolje 25 do 35 procenata evropske potražnje do kraja decenije. Trenutno, oko 78 odsto litijuma u bloku dolazi iz Čilea.
Rudarske kompanije već dugo tvrde da se izdavanje dozvola može ubrzati samo ako EU pristane da ublaži neka ekološka pravila, poput nulte emisije u vodu, što je teško izvodivo.
Rudarski projekti u zaštićenim područjima, iako su dozvoljeni, takođe moraju da prođu dodatnu procenu uticaja kako bi se pokazalo da neće oštetiti integritet lokacije.
Tretiranje rudarskih aktivnosti kao projekata od prevashodnog javnog interesa rešilo bi niz sličnih pitanja.
Budući da se većina poznatih rezervi kritičnih sirovina u bloku nalazi u zaštićenim područjima ili blizu njih, EU će morati da napravi ustupke u zaštiti prirode ako želi da ih eksploatiše, kažu lideri u rudarskoj industriji.
Zelene grupe su se dugo borile protiv ekspanzije rudarstva u Evropi, favorizujući napore da se smanji potrošnja i izvori sirovina na druge načine, uključujući recikliranje i razvoj alternativnih materijala.
U svetlu novog plana Brisela, oni sada pozivaju na poštovanje zakona EU o prirodi. Međutim, oni strahuju da će u fokusu zakona biti povećanje ponude sirovina po svaku cenu, a ne ograničavanje uticaja rudarstva na životnu sredinu.
Nevladine organizacije i eksperti upozoravaju da Komisija puca sebi u nogu ako ignoriše zabrinutost za životnu sredinu jer bi protesti protiv novih rudarskih projekata potencijalno moglo poremetiti ciljeve EU.
Srpske „kritične sirovine“
Očekuje se da će potražnja za retkim zemnim metalima za vetroturbine porasti četiri i po puta do 2030. godine. Potražnja za litijumom, ključnim elementom za baterije u električnim vozilima i uređajima, povećaće se 11 puta do 2030. i 57 puta do 2050. godine, prema prema procenama Komisije. Međutim, samo mali deo dolazi iz rudnika EU.
Najveća procenjena nalazišta litijuma u Evropi su u Nemačkoj, Češkoj i Srbiji. Ležišta u Nemačkoj nalaze se na velikim dubinama i zahtevaju nove tehnologije ekstrakcije koje, između ostalog, mogu izazvati zemljotrese, a čija ekološka i ekonomska održivost još uvek nije dovoljno istražena.
Srbija je u 2021. godini započela pregovore o poglavlju 15, koje se tiče energetike, što, podrazumeva primenu relevantnih pravnih tekovina Evropske unije u oblasti energetike, zaštite životne sredine, korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštita konkurencije Srbiji. Ostaje da se vidi da li će nova evropska uredba ponovo otvoriti pitanje kontraverznog projekta litijuma Jadar.
Iako ni novi zakon ni prateći dokumenti ne pominju Srbiju, najavljena je pojačana saradnja sa strateškim partnerima širom sveta i čini se da će Srbija biti važna tačka u budućim planovima evropskih rudnika kritičnih sirovina.
Takođe, u Srbiji se nalazi ležište borata, prirodnih soli koje sadrže bor a uglavnom se koriste za proizvodnju stakla, ali su i od vitalnog značaja za rast biljaka, tako da se nalaze u đubrivima. Pored toga, koriste za izolaciju domova i u sigurnosnim komponentama automobila poput vazdušnih jastuka. Trenutno, EU dobija ogromnu većinu, 98 odsto, svojih borata iz Turske.
S druge strane, srpska eksploataciona rudarska kompanija Belkalhan mogla bi da postane primarni snabdevač EU grafitom, koji je takođe na listi kritičnih materijala. Koristi se u olovkama, baterijama, čeličnim pećima a može se pretvoriti u veštačke dijamante.
Rudnik Belkalhan bazira se na nalazištu grafita visokog kvaliteta, sa 4 miliona tona rezervi potvrđenih na samo 25 odsto lokacije projekta. Rudnik je označen kao nalazište minerala od nacionalnog interesa u EU.
Potencijalno joint venture partnerstvo i investicije omogućiće Belkalhanu da se integriše duž lanca proizvodnje proizvoda na bazi grafita za brojna tržišta sa visokim rastom, uključujući litijum-jonske baterije za električna vozila, gorivne ćelije, grafen i nanomaterijale, upravljanje toplotom u potrošačkoj elektronici i proizvode za pametne zgrade.
